Presude/odluke i izvršenje

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 26. aprila 2022. godine doneo, a 19. maja 2022. objavio odluku tročlanog sudijskog Odbora u predmetu Husar protiv Srbije. Podnosilac se prituživao na povredu člana 5. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) zbog nezakonitog i proizvoljno određenog pritvora, kao i na povredu člana 5. stav 5

Podnosilac predstavke se prituživao na neizvršavanje domaće odluke donete u njegovu korist protiv preduzeća u društvenom/državnom vlasništvu. On se oslanjao, izričito ili prećutno, na član 6. stav 1. Konvencije i član 1. Protokola br. 1. Sud ponavlja da se izvršenje presude koju donese bilo koji sud mora smatrati sastavnim delom „suđenja“ u svrhe člana 6. Takođe se poziva na svoju sudsku praksu

Predstavka se odnosi na pritužbu podnosioca predstavke da mu je dva puta suđeno i da je dva puta osuđen za isto delo u vezi sa incidentom od 24. maja 2008. godine, kada je fizički napao M.V. ispred Spomen-kompleksa Kadinjača. Opštinski organ za prekršaje u Užicu je 14. decembra 2009. godine kaznio podnosioca predstavke zbog narušavanja javnog reda i mira jer je, između ostalog, udario pesnicom M.V

Kompanija-podnosilac predstavke se žalila da dužina trajanja predmetnog građanskog postupka nije bila u skladu sa zahtevom „razumnog roka“. Pozvala se na član 6 stav 1 Konvencije. U vodećem predmetu Stakić protiv Crne Gore, br. 49320/07, stavovi 45-51, presuda od 2. oktobra 2012. godine, Sud je već utvrdio povredu prava u pogledu pitanja sličnim onima iz ovog predmeta. Prilikom ispitivanja

Podnosioci predstavke su se žalili da dužina trajanja predmetnog upravnog postupka nije bila u skladu sa zahtevom „razumnog roka“. Pozvali su se na član 6 stav 1 Konvencije. Sud naglašava da razumnost dužine trajanja postupka mora biti procenjena u svetlu okolnosti konkretnog predmeta i u odnosu na sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosilaca predstavke i relevantnih organa, kao

Predstavka se odnosi na pritužbe podnosioca predstavke, prema članu 5. stav 4. Konvencije, da mu domaći sudovi nisu pružili mogućnost da odgovori na predlog istražnog sudije za produženje pritvora u istrazi, i da nije lično saslušan niti je njegov pravni zastupnik saslušan prilikom razmatranja predmetnog produženja pritvora. Podnosilac predstavke je uhapšen 6. oktobra 2009. godine pod sumnjom za

Ovi predmeti se tiču povrede prava podnosilaca predstavke na slobodu zbog propusta domaćih sudova da ih lično saslušaju kada su razmatrali produženje njihovog istražnog pritvora koji je trajao više od pet meseci 2009. odnosno 2010. godine tokom čitavog perioda sudskoj istrazi, i nije bio u skladu sa zahtevom „razumnog intervala“ utvrđenim u sudskoj praksi Suda (kršenje člana 5. stav 4.). ---------

Kada je Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost, aplikanti su bili zaposleni u armiji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Budući da su bili stacionirani na teritoriji Bosne i Hercegovine, tamo su im dodeljeni vojni stanovi. G. Apostolovski je otkupio svoj vojni stan neposredno pre početka rata koji je trajao u periodu 1992.-95., dok druga dvojica aplikanata to nisu učinila. Svi

Podnositeljka predstavke se prituživala na neizvršavanje domaće odluke donete u njenu korist. Ona se oslanjala, izričito ili prećutno, na član 6. stav 1. Konvencije i član 1. Protokola br. 1. Sud naglašava da se izvršenje presude koju donese bilo koji sud mora smatrati sastavnim delom „suđenja“ u smislu člana 6. Takođe se poziva na svoju praksu koja se odnosi na neizvršenje ili odloženo izvršenje

Aplikanti u ovom predmetu su se žalili zbog prekomerne dužine parničnog postupka. Oni su se žalili da je dužina parničnih postupaka o kojima je reč nespojiva sa zahtevom „razumnog roka“. Oni su se pozvali na član 6. stav 1. Konvencije. U vodećim predmetima Scordino protiv Italije i Dorić protiv Bosne i Hercegovine, Sud je već utvrdio povredu u pogledu pitanja sličnih onima u predmetnom slučaju