Обавештење о пресуди и одлукама Европског суда за људска права објављеним у септембру 2026. године против Републике Србије

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је у периоду од 1. до 30. септембра 2026. године објавио 1 пресуду и 2 одлуке против Републике Србије.

Пресуду и обе одлуке је донео трочлани Одбор.

У пресуди Ђорђевић и Милосављевић, Суд је утврдио да је подносиоцима повређено право на правично суђење из члана 6. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) из разлога што су пресуде другостепених судова којима су одбијени тужбени захтеви подносилаца донете супротно правном ставу Врховног (касационог) суда од 10. новембра 2015. године, а по његовом доношењу. Суд није разматрао притужбу другог подносиоца на повреду забране дискриминације из члана 14. Конвенције, имајући у виду да је размотрио сва чињенична и правна питања. Предмет се односи на неуједначену домаћу судску праксу у погледу захтева за исплату додатака на плату за прековремени рад, ноћни рад и рад током државних и верских празника који обављају полицијски службеници запослени при Министарству унутрашњих послова.

Одлука у предмету Милан Крстић и 8 др., такође се односи на неуједначену домаћу судску праксу у погледу захтева за исплату додатака на плату за прековремени рад, ноћни рад и рад током државних и верских празника који обављају полицијски службеници запослени при Министарству унутрашњих послова, као и на наводно неуједначену судску праксу Уставног суда у погледу одбацивања уставних жалби због неизјављивања ревизије против другостепених одлука. Други, трећи, четврти, пети, шести, седми и осми подносилац су се притуживали и на повреду права на правно средство из члана 13. Конвенције. Све притужбе подносилаца Суд је одбацио као очигледно неосноване, јер су се налазили у потпуно истој ситуацији као подносиоци из предмета Шабановић и др. против Србије (број 39819/16 и 4 др., од 7. октобра 2025. године), у ком предмету је Суд заузео став да се налази домаћих судова и њихово тумачење права не могу тумачити произвољним или очигледно неразумним и да се чињеница да су спорне одлуке донете пре доношења правног става Врховног (касационог) суда на основу кога је у разумно кратком року пракса усклађена, не може сматрати довољном за нарушавање правне сигурности. Такође, Суд је оценио да се разлике које су се појавиле на нивоу Уставног суда, нису односиле на главни аспект предмета подносилаца и да нису биле „дубоке и дуготрајне“.

У предмету Andrey FATEEV, Суд је одлучио да предметну представку скине са своје листе случајева, јер подносилац није у остављеном року, ни у накнадно постављеном року, одговорио на писана Запажања Републике Србије. Стога је Суд закључио да подносилац нема намеру да даље учествује у поступку, те да више није оправдано разматрати његову представку. Подносилац се притуживао на повреду члана 6. став 1. Конвенције због дужине трајања и правичности прекршајног поступка у вези са царином, као и на повреду члана 1. Протокола број 1 у вези са одузимањем његове имовине.