Обавештење о пресудама и одлуци Европског суда за људска права против Републике Србије објављеним у јануару 2026. године

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је у периоду од 1. до 31. јануара 2026. године објавио 2 пресудe и 1 одлуку против Републике Србије.

Једну пресуду је донело седмочлано Веће, а другу пресуду и одлуку трочлани Одбор.

Обе пресуде и одлука су једногласно донете.

У пресуди Већа Пешић, Суд је утврдио да су притужбе подноситељке по члану 10. Конвенције основане, јер домаћи судови нису успели да успоставе правичну равнотежу између слободе изражавања подноситељке и права и интереса Н.С.-а, нити да примене стандарде који су у складу са начелима садржаним у наведеном члану, те је Суд закључио да реакција домаћих органа на чланак подноситељке није била неопходна у демократском друштву. Притужбе подноситељке у вези са наводном повредом права на приступ суду, Суд је одбацио као rationae personae неспојиве са одредбама Конвенције. Предмет се односи на чланак који је подноситељка објавила у мају 2016. године на веб-сајту удружења грађана „Пешчаник“, чији је редован сарадник била, а у коме је критиковала тадашњег министра унутрашњих послова Н.С. након рушења одређеног броја објеката у насељу Савамала у центру Београда и притварања неколико особа које су се у то време налазиле у том подручју. У јулу 2016. године, министар унутрашњих послова поднео је парничну тужбу против подноситељке, удружења и његових главних уредника Вишем суду у Београду, тражећи 200.000 РСД као накнаду за наводну душевну патњу због повреде части и угледа. Парнични поступак је окончан у корист Н.С. Такође, предмет се односи на одбацивање као недозвољене ревизије подноситељке од стране Врховног (касационог) суда изјављене против пресуде другостепеног суда којом је смањен износ накнаде штете из првостепене пресуде.

Пресуду Стајковић донео је Одбор. Предмет се односи на недосуђивање накнаде нематеријалне штете подносиоцу за утврђену повреду права на ограничено трајање притвора. Суд је утврдио да је подносиоцу повређено право из члана 5. став 5. Конвенције које сваком ко је био ухапшен или лишен слободе у супротности с одредбама члана 5. Конвенције јемчи утуживо право на накнаду.

Одлуку у предмету Ненад КРСТИЋ и Милош МИТИЋ против Србије и 4 др. Суд је донео у Одбору. Предмет се односи на захтев за изручење подносилаца Сједињеним Америчким Државама и тврдње подносилаца да би им, у случају изручења, била повређена права из чл. 3, 8. и 13. Конвенције. Суд је притужбе подносилаца по члану 3. Конвенције одбацио као очигледно неосноване, а притужбе по чл. 8. и 13. Конвенције оценио неприхватљивим, јер не указују на било каква кршења људских права и слобода утврђених Конвенцијом и Протоколима уз њу.