U Strazburu je u periodu od 23. do 27. marta 2009. godine održan 68. sastanak Upravnog komiteta za ljudska prava (CDDH). Sastankom je predsedavala ko-zastupnica Turske pred Evropskim sudom za ljudska prava Deniz Akčaj, a učestvovali su predstavnici 44 zemlje članice Saveta Evrope, među kojima je bio i Slavoljub Carić, zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao predstavnik Republike Srbije. U svojstvu posmatrača sastanku su prisustvovali predstavnici Belorusije, Japana i Vatikana, predstavnici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Evropskog suda za ljudska prava, Kancelarije Komesara za ljudska prava, nevladinih organizacija poput Amnesty International, a izveštaje su podneli i predsedavajući pojedinih komiteta i radnih grupa  (DH-PR, DH-DEV, DH-MIN, DH-S-GDR, DH-S-AC, DH-LGBT), a CDDH je razmotrio njihov dosadašnji rad na osnovu ovih izveštaja.  Bilo je reči o pripremi Konferencije ministra pravde u junu 2009. godine u Tromzeu (Norveška), uz prezentaciju programa konferencije  i Evropske ministarske konferencije o ljudskim pravima 2010. godine itd.

Veći deo sastanka bio je posvećen pitanju reforme Evropskog suda za ljudska prava, nakon što je postalo očigledno da Protokol 14 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kojim su predviđene značajne reforme, neće stupiti na snagu zbog odbijanja Rusije da ga ratifikuje. S obzirom na stalni porast broja predmeta koji se razmatraju pred Evropskim sudom za ljudska prava pošlo se od predloga da pojedine odredbe iz Protokola 14 (odredbe o sudiji pojedincu i razmatranju nekih predmeta pred tročlanim odborom) stupe na snagu. Tokom sastanka diskutovani su putevi kojim bi se to moglo ostvariti, a stav CDDH u potpunosti je usklađen sa mišljenjem  Komiteta pravnih savetnika za međunarodno javno pravo (CAHDI) u vezi sa proverom usklađenosti ovakvog načina reformisanja Suda sa međunarodnim javnim pravom od 19-20. februara 2009. godine.

Shodno tome, u svom Konačnom mišljenju (Final Opinion), CDDH ističe da je neophodno preduzeti akciju u cilju povećanja efikasnosti Suda, a da je najbolji put za to ratifikacija Protokola 14 od strane svih država članica Saveta Evrope. Dok se to ne desi, potrebno je naći način da, odredbe o sudiji pojedincu i razmatranju nekih predmeta pred tročlanim odborom, zažive. Dva su načina za to, a oni su potpunosti u skladu sa međunarodnom javnim pravom i mišljenjem CAHDI. Naime, prvi način je privremena primena relevantnih odredbi Protokola 14, na bazi sprazuma postignutog putem konsenzusa između država članica Konvencije,  a drugi način je usvajanje novog Protokola 14 bis od strane Komiteta ministara, prvenstveno na bazi konsenzusa ili na osnovu kvalifikovane većine. Zaključeno je da je moguća i paralelna primena obe opcije. CDDH je izrazio spremnost da stoji na raspolaganju Komitetu ministara u cilju sprovođenja ovih procedura.

Na taj način,  ostale opcije predložene u Preliminarnom mišljenju CDDH (na primer, mogućnost da Komitet  ministara na bazi Statuta Saveta Evrope pozove Sud da primeni pomenute dve odredbe, primena pomenutih odredbi na bazi jednostranih deklaracija država članica, izmena Pravila Suda) nisu prihvaćene, jer nisu saglasne sa međunarodnim javnim pravom.

Tokom veoma žive diskusije bilo je reči i o broju država („kritična masa“) koji se zahteva za stupanje na snagu jedne od opcija, kao i manama tj. prednostima jedne od dve predložene opcije, a stavovi država prikupljeni su na bazi popunjavanja upitnika od strane predstavnika država.

Od ostalih pitanja koja su bila na dnevnom redu ovog sastanka važno je istaći da će tekst Evropske konvencije o pristupu službenim dokumentima, nakon što ga je Komitetet ministara SE usvojio 27. novembra 2008. godine, biti otvoren za potpis državama člnicama SE 18. juna 2009. godine, tokom Konferencije ministara pravde u Tromezu (Norveška), pa će državama biti ukazano na važnost pristupanju ovom dokumentu. Tekst ove Konvencije odražava trenutno stanje u međunarodnim odnosima prema kome je pristup službenim dokumentima od javnog značaja u daleko većoj meri postignut na nacionalnom nego što je to moguće ostvariti na međunarodnom nivou, kroz izradu jednog međunarodnog instrumenta.

Tokom ovog sastanka bilo je reči i o drugim pitanjima, a posebno ukazujemo na sledeće:

• radna grupa GT-DH-AS na svom 6. sastanku dovršila je rad na Vodiču za zaštitu ljudskih prava u kontekstu ubrzane procedure azila, a ovaj vodič je zajedno sa interpretativnim izveštajem bio je predmet široke diskusije tokom ovog sastanka, pa je nakon izvesnih izmena ovih dokumenata, odlučeno da ovi dokumenti budu upućeni Komitetu ministara SE radi njihovog usvajanja;
   
• bilo je reči o radu novoformiranih radnih grupa koje deluje u okviru Komiteta za razvoj ljudskih prava (DH-DEV) i Komiteta za unapređenja procedure pred Sudom (DH-PR). Grupa u vezi sa pitanjima nekažnjivosti (DH-S-I), u čiji rad je uključena i Srbija, svoj prvi sastanak održaće u septembru 2009. godine i  imaće zadatak da istraži slučajeve iz prakse Suda koji se odnose na nekažnjivost (između ostalog i slučajeve u vezi sa neizvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava) i formuliše pozitivne obaveze za države u vezi sa tim. Značajnu polaznu osnovu za rad ove grupe trebalo bi da čine i zaključci sa konferencije održane u Berlinu 23.marta 2009. godine, a koja je bila posvećena pitanju stanju ljudskih prava u Evropi, a posebno u kontekstu nekažnjivosti. Druga radna grupa (DH-S-LGBT), održala je već jedan sastanak u vezi sa čim je podnesen izveštaj. Ova grupa bavi se pitanjima diskriminacije koja se bazira na seksualnoj orijentaciji (homoseksualne osobe) i ljudskom pravima tih osoba. Obe ove grupe deluju u okviru DH-DEV, dok treća radna grupa, koja se bavi pitanjima u vezi sa izradom Statuta Suda (DH-S- S) do sada nije imala nijedan sastanak, jer je pitanje izrade Statuta Suda i dalje pod velikim znakom pitanja. Najzad, na sastanku CDDH oformljena je još jedna radna grupa koja će se baviti efikasnim sredstvima u vezi sa dužinom sudskih postupaka i koja će brojati 16 članova.  

Tokom ovog sastanka upotpunjen je sastav Biroa CDDH ekspertom iz Belgije, koji je istovremeno imenovan i za predsedavajućeg DH-DEV, a članovima CDDH obratio se i Generalni sekretar SE Teri Dejvis.