RADUK protiv Srbije

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 1. aprila 2025. godine doneo, a 6. maja iste godine objavio presudu u predmetu Raduk protiv Srbije, broj 13696/23.

Presudu je doneo tročlani Odbor.

OKOLNOSTI SLUČAJA

Podnosilac je u relevantnom periodu bio carinski inspektor.

Dana 2. septembra 2015. godine, gospodin G.Ć., koji se bavi uvozom polovnih automobila, podneo je krivičnu prijavu protiv podnosioca zbog krivičnog dela primanje mita. U krivičnoj prijavi je naveo da je od izvesnog Ž.B., takođe uvoznika polovnih automobila, čuo da podnosilac može da „reši pitanja“ u vezi sa raznim carinskim taksama i procedurama.

Policijska uprava Zrenjanin je istog dana podnela Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu detaljno obrazložen predlog za primenu mere tajnog nadzora komunikacija i primenu mere tajnog praćenja i snimanja u odnosu na podnosioca, u skladu sa odredbama čl. 166. i 167. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP).

Na osnovu predloga Policijske Uprave Zrenjanin, Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu je sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Zrenjaninu uputilo predlog za preduzimanje posebne dokazne radnje tajnog nadzora komunikacije (čl. 166. i 167. ZKP) i tajnog praćenja i snimanja (čl. 171. i 172. ZKP).

Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Zrenjaninu je istog dana doneo naredbu o određivanju tajnog nadzora komunikacije i tajnom praćenju i snimanju u odnosu na podnosioca i lice B.Ž. Policija je u tom periodu presretala SMS poruke i snimala telefonske razgovore između podnosioca i Ž.B.

U istom periodu, podnosilac se dva puta sastao sa G.Ć. Na prvom sastanku, koji je inicirao G.Ć., podnosilac je najpre negirao svoje bavljenje aktivnostima za koje je G.Ć. čuo od Ž.B., ali je na kraju pristao na isplatu od oko 5.000 evra. Ovaj sastanak snimljen je video-kamerom od strane policije, uz znanje G.Ć. Na drugom sastanku, G.Ć. je bio opremljen uređajem za snimanje zvuka, i predao je podnosiocu obeležene novčanice, koje je takođe obezbedila policija. Podnosilac je nakon toga uhapšen.

Viši sud u Zrenjaninu je 23. septembra 2019. godine, presudom K. 57/17, podnosioca oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita i izrekao mu je kaznu zatvora u trajanju od jedne godine (koja će se izvršiti u prostorijama gde stanuje). Istom presudom je osuđen i Ž.B. kao saučesnik. Presuda je zasnovana na raznim dokazima, uključujući audio snimke i presretnute SMS poruke, snimke sastanaka između podnosioca i G.Ć. i iskaz svedoka G.Ć.

Podnosilac je tokom krivičnog postupka izneo tvrdnju da je njegovo krivično gonjenje rezultat delovanja G.Ć. kao prikrivenog islednika i njegovog učestvovanja u simulovanom poslu bez sudskog odobrenja koje zahteva ZKP. Prvostepeni sud je utvrdio da G.Ć. nije bio prikriveni islednik, niti je proveden simulovani posao, budući da ovakve radnje nisu naložene u skladu sa ZKP.

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Kž1. 106/20 od 26. maja 2020. godine, preinačio je prvostepenu presudu, tako što je, pored ostalog, podnosiocu izrekao kaznu zatvora od dve godine, kao i zaštitnu meru zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti službenog lica – samostalnog carinskog inspektora – revizora u Ministarstvu finansija u trajanju od tri godine.

Vrhovni kasacioni sud je presudom Kzz. 712/2020 od 22. septembra 2020. godine odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca.

Ustavni sud je rešenjem Už-7106/2020 od 12. oktobra 2023. godine odbacio ustavnu žalbu podnosioca.

PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM

Podnosilac je podneo predstavku Sudu 15. marta 2023. godine.

U predstavci se prituživao na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), tvrdeći da je njegova osuda bila nepravična, jer je zasnovana na dokazima pribavljenim putem policijske zamke i jer domaći sudovi nisu adekvatno razmotrili njegovu žalbu da je žrtva podstrekivanja.

ODLUKA SUDA

Sud je zauzeo stav da su nepostojanje dokaza o podnosiočevom prethodnom bavljenju krivičnim delima, činjenica da je krivična prijava protiv njega podneta isključivo na osnovu indirektnih informacija dobijenih od Ž.B., iniciranje prvog sastanka sa podnosiocem od strane G.Ć., ponavljanje zahteva G.Ć. da podnosilac primi mito, kao i zasnivanje presude protiv podnosioca u velikoj meri na snimcima koje je policija napravila tokom njegova dva sastanka sa G.Ć., sami po sebi nedovoljni da se u datom kontekstu utvrdi da je podnosilac bio izložen policijskom podstrekivanju.

Međutim, Sud je istakao da, kako bi ovakve mere bile opravdane, mora postojati jasan i predvidiv pravni okvir za odobravanje i sprovođenje tajnih mera, kao i adekvatan nadzor nad takvim merama. Sud je istakao da nedostatak ovakvih procedura stvara rizik od proizvoljnosti i policijskog hvatanja u klopku.

Sud je uočio da ZKP predviđa način za ovlašćenje, sprovođenje i nadzor posebnih istražnih mera, koji u ovom slučaju nije bio primenjen. Sud je ustanovio da su posebne istražne mere sprovedene bez potrebne odluke sudije ili suda. Sud je takođe utvrdio da su domaći sudovi tvrdili da posebne mere nisu ni sprovedene budući da ovlašćenja nije bilo, čime su propustili da adekvatno odgovore na navode o policijskoj „klopci“.

Konačno, Sud je ustanovio da je nedostatak adekvatnih proceduralnih zaštitnih mera u postupku od samog početka narušio legitimitet cele tajne operacije i izložio podnosioca riziku od policijske zamke.

Sledstveno, Sud je utvrdio povredu člana 6. stav 1. Konvencije.

PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (član 41. Konvencije)

Sud je, u specifičnim okolnostima ovog slučaja, ocenio da utvrđivanje povrede Konvencije samo po sebi predstavlja dovoljnu pravičnu satisfakciju podnosiocu za bilo kakvu nematerijalnu štetu koju je pretrpeo, posebno imajući u vidu da podnosilac ima zakonsko pravo da na osnovu presude Suda traži ponavljanje krivičnog postupka (član 485. stav 1. tačka 3) i član 492. ZKP.).