Marjanović i 6 dr. protiv Srbije

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 1. februara doneo, a 22. februara 2024. godine objavio odluku u predmetu Marjanović i 6 dr. protiv Srbije.

Odluku je doneo tročlani Odbor Suda.

Podnosioci su se u predstavkama prituživali na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), kao i na povredu prava na imovinu iz člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju, zbog neizvršenja domaćih odluka usvojenih protiv društvenih/državnih preduzeća.

Zbog sličnosti predmeta predstavki, Sud je združio predstavke.

Vlada je iznela tvrdnje da su domaće pravnosnažne odluke, na čije su se neizvršenje podnosioci prituživali u svojim predstavkama, izvršene u njihovu korist pre nego što joj je Sud predmete dostavio.

Podnosioci predstavki nisu osporili tu činjenicu.

Nakon ispitivanja okolnosti slučaja, Sud je konstatovao da je država u celosti isplatila iznose dosuđene na domaćem nivou.

Imajući u vidu da podnosioci nisu Sudu dostavili informaciju da su pravnosnažne domaće odluke izvršene pre nego što je Vlada dobila obaveštenje o podnošenju predstavki, koja predstavlja samu suštinu predstavki, Sud je našao je da je takvo ponašanje podnosilaca u suprotnosti sa svrhom prava na pojedinačnu predstavku.

Sud je, takođe, ukazao da advokati moraju da shvate da, uzimajući u obzir dužnost Suda da ispituje navode o kršenju ljudskih prava, oni takođe moraju pokazati visoku profesionalnu opreznost i smislenu saradnju u radu sa Sudom, štedeći ga od neosnovanih pritužbi. Stoga se advokati, pre pokretanja postupaka i nakon toga, moraju temeljno raspitati o svim detaljima slučaja, pažljivo se pridržavajući svih relevantnih pravila postupka, pri čemu su takođe dužni da podstaknu svoje klijente da učine isto. U protivnom, namerna ili nemarna zloupotreba resursa Suda, može ugroziti verodostojnost rada advokata u očima Suda, pa čak i ako se događa sistematski, može dovesti do situacije da se pojedinim advokatima zabrani zastupanje podnosilaca predstavki.

Posledično, Sud je doneo odluku da predstavke proglasi neprihvatljivim zbog zloupotrebe prava na pojedinačnu predstavku, u skladu sa odredbama člana 35. st. 3(a) i 4. Konvencije.