Novaković protiv Srbije

Predstavka se odnosi na pritužbe podnosioca predstavke, prema članu 5. stav 4. Konvencije, da mu domaći sudovi nisu pružili mogućnost da odgovori na predlog istražnog sudije za produženje pritvora u istrazi, i da nije lično saslušan niti je njegov pravni zastupnik saslušan prilikom razmatranja predmetnog produženja pritvora.

Podnosilac predstavke je uhapšen 6. oktobra 2009. godine pod sumnjom za pokušaj ubistva. Dana 8. oktobra 2009. godine, istražni sudija Okružnog suda u Subotici je protiv podnosioca predstavke doneo rešenje o sprovođenju istrage i odredio mu je pritvor do mesec dana, zbog opasnosti da će ometati postupak uticajem na svedoke koji još nisu bili saslušani i zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od više od deset godina. Na predlog istražnog sudije, Okružni sud u Subotici i Vrhovni sud su 6. novembra i 24. decembra 2009. godine produžili pritvor u istrazi podnosiocu predstavke za dva meseca. Odluke o produženju pritvora potvrđene su u drugom stepenu. Podnosilac predstavke je optužen 5. marta 2010. godine. Ustavni sud je 6. oktobra 2011. godine odbio njegovu ustavnu žalbu koja se zasnivala na pritužbama po članu 5. stav 4. Konvencije.

U predmetu Stevan Petrović protiv Srbije (br. 6097/16 i 28999/19, stavovi 153-157, od 20. aprila 2021. godine) Sud je utvrdio kršenje u pogledu pitanja sličnih onima u ovom predmetu.

Sud konstatuje da nadležni domaći sudovi u prvom ili drugom stepenu nisu lično saslušali podnosioca predstavke prilikom razmatranja produženja njegovog pritvora, koji je trajao tokom celog istražnog postupka skoro pet meseci. Uzimajući u obzir relevantna opšta načela sažeta u predmetu Stevan Petrović protiv Srbije, Sud zaključuje da se ne može smatrati da je to bilo u skladu sa zahtevom „razumnog intervala” na koji se poziva u sopstvenoj sudskoj praksi. Shodno tome, došlo je do kršenja člana 5. stav 4. Konvencije.