Милан ЗАРИЋ против Србије
Приказ одлуке Зарић против Србије (број 49714/22)
Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 31. августа 2023. године донео, а 21. септембра 2023. објавио одлуку у предмету Зарић против Србије.
Одлуку је донео трочлани Одбор Суда.
Подносилац се у представци притуживао на повреду права на правично суђење из члана 6. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), као и на повреду права на имовину из члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, због неизвршења домаће одлуке усвојене против друштвеног предузећа.
Влада је изнела тврдњу да је домаћа одлука на чије се неизвршење подносилац притуживао у својој представци извршена у његову корист пре него што јој је Суд предметну представку доставио. Стога је Влада предложила да Суд представку одбаци због злоупотребе права на појединачну представку.
Подносилац није оспорио ову чињеницу.
Након испитивања околности случаја, Суд је констатовао да је држава у целости исплатила износе досуђене на домаћем нивоу, у складу са домаћим правом.
Имајући у виду да подносилац није обавестио Суд да је правноснажна домаћа одлука извршена пре него што је Влада добила обавештење о његовој представци, која информација представља суштину представке, Суд је прихватио одбрану Владе нашавши да је такво понашање подносиоца у супротности са сврхом права на појединачну представку.
Суд је, такође, констатовао да адвокати морају да схвате да, узимајући у обзир дужност Суда да испитује наводе о кршењу људских права, они такође морају показати високу професионалну разборитост и смислену сарадњу у раду са Судом, штедећи га од неозбиљних притужби. Стога се адвокати, пре покретања поступака и након тога, морају марљиво распитати о свим детаљима случаја, пажљиво се придржавајући свих релевантних правила поступка, при чему су такође дужни да подстакну своје клијенте да учине исто. У противном, намерна или немарна злоупотреба ресурса Суда може угрозити веродостојност рада адвоката у очима Суда, па чак и ако се систематски догоди, може довести до ситуације да се појединим адвокатима забрани заступање подносилаца представки.
Последично, Суд је донео одлуку да представку прогласи неприхватљивом, због злоупотребе права на појединачну представку, у складу са одредбама члана 35. ст. 3(а) и 4. Конвенције.