Бранка Белић Бабић и други против Србије

ПРАВО

A.    Здруживање представки

Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је примерено да исте испита заједно и да донесе једну спојену одлуку.

B.    Жалбе на основу члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1 (неизвршење или одложено извршење домаћих одлука донетих против друштвених/државних предузећа)

Влада је тврдила да су коначне одлуке донесене на домаћем нивоу заправо извршене у корист подносилаца представки. Стога је предложила да Суд одбаци предметне представке као злоупотребу права на појединачну представку у складу са чланом 35. ст. 3(а) и 4. Конвенције.

Подносиоци представки нису оспорили ту чињеницу.

Суд понавља да се представка може одбацити као злоупотреба права на појединачну представку у смислу члана 35. став 3(а) Конвенције уколико је, између осталих разлога, свесно заснована на лажним информацијама или уколико су значајне информације и документи намерно изостављени, било тамо где су били познати од самог почетка или где су нови значајни догађаји наступили током трајања поступка. Непотпуна, а самим тим и обмањујућа информација, може представљати злоупотребу права на представку, нарочито ако се предметна информација тиче саме суштине предмета и ако се не пружи довољно добро објашњење за необелодањивање такве информације (видети Gross против Швајцарске [ВВ], број 67810/10, став 28, ЕСЉП 2014; S.A.S. против Француске [ВВ], број 43835/11, став 67, ЕСЉП 2014; и Николић и др. против Србије (одл.)  [Веће], бр.  48162/18 и 8 др, од 21. јануара 2021. године).

Освртом на предметни случај, Суд примећује да је у периоду од 15. децембра 2020. до 22. фебруара 2021. године држава у целости исплатила износе досуђене у предметним одлукама на домаћем нивоу, у складу са домаћим правом (видети Стевановић и др. против Србије, бр.  43815/17 и 15 др., став 17, од 27. августа 2019. године). Подносиоци представки нису обавестили Суд о таквом развоју догађаја пре него што је Влада добила обавештење о подношењу представки и није дато образложење за овакав пропуст.

Узимајући у обзир чињеницу да су се задржане информације односиле на саму суштину представки, Суд налази да је такво понашање било у супротности са сврхом права на појединачну представку. Адвокати морају да схвате да, узимајући у обзир дужност Суда да испитује наводе о кршењу људских права, они такође морају показати високу професионалну разборитост и смислену сарадњу у раду са Судом, штедећи га од неозбиљних притужби, те се, пре покретања поступака и након тога, они морају марљиво распитати о свим детаљима случаја, пажљиво се придржавајући свих релевантних правила поступка, при чему су такође дужни да подстакну своје клијенте да учине исто. У противном, намерна или немарна злоупотреба ресурса Суда може угрозити веродостојност рада адвоката у очима Суда, па чак и ако се систематски догоди, може довести до ситуације да се појединим адвокатима забрани заступање подносилаца представки према Правилу 36. став 4 (б) Пословника Суда (видети Стеванчевић против Босне и Херцеговине (одл.), број 67618/09, став 29, од 10. јануара 2017. године).

С обзиром на горе наведено, Суд налази да предметне представке представљају злоупотребу права на појединачну представку, те морају бити одбачене у складу са чланом 35. ст. 3 (а) и 4. Конвенције.

ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

Одлучује да представке здружи;

Проглашава представке неприхватљивим.