Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је у периоду од 1. до 30. септембра 2025. године објавио 2 пресуде и 4 одлуке против Републике Србије.
Све пресуде и одлуке је донео трочлани Одбор.
У пресуди Весковић, Суд је утврдио повреду права из члана 5. став 3. Конвенције, оценивши да је притвор у коме се подносилац налазио трајао предуго, док притужбе подносиоца да поступак пред Уставним судом ради оспоравања законитости његовог притвора није био у складу са захтевом „хитности“ утврђеним у члану 5. став 4. Конвенције, Суд није разматрао, оценивши да за тим, у околностима конкретног случаја, нема потребе.
Суд је у пресуди Чоловић утврдио да је подносиоцу повређено право из члана 5. став 5. Конвенције, које право сваком ко је био ухапшен или лишен слободе у супротности с одредбама члана 5. Конвенције јемчи утуживо право на накнаду. Предмет се односи на недосуђивање накнаде нематеријалне штете подносиоцу за утврђену повреду права на слободу и безбедност на домаћем нивоу.
Од 4 донете одлуке, Суд је у једном предмету (M.Х.) одлучио да предметну представку скине са своје листе предмета, јер је оценио да више не постоји опасност да ће подносилац бити протеран из Србије, те да је предмет решен на домаћем нивоу. Предмет се односи на наводну изложеност подносиоца озбиљном ризику од поступања супротног члану 3. Конвенције у случају повратка у (Северну) Македонију, као и ризику од ланчаног протеривања у Грчку, а затим у Турску и коначно у Сирију.
У предмету Светлана Ћурчић и 3 др, Суд је представке избрисао са листе случајева прихвативши потписана пријатељска поравнања. Предмет се односи се на поступање у разумном року пред Уставним судом у поступцима по уставним жалбама који су трајали од 4 године, 1 месец и 21 дан до 4 године, 3 месеца и 10 дана.
Коначно, Суд је у 2 предмета представке избрисао са листе случајева прихвативши потписана пријатељска поравнања (Милојко Брковић и 3 др и Сабахета Турковић). Предмети се односе на неизвршавање домаћих одлука донетих против друштвених/државних предузећа.
Пријатељска поравнања су закључена у циљу смањења додатних трошкова пред Судом и последично мање исплате из буџетских средстава, будући да је реч о питањима која представљају добро установљену праксу Суда (тзв. WECL – well established case law).