VESKOVIĆ protiv Srbije
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 2. septembra 2025. doneo, a 23. septembra 2025. godine objavio presudu u predmetu Vesković protiv Srbije, broj 30741/22.
Presudu je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na dužinu trajanja pritvora podnosioca i razloge za pritvor koje su dali domaći sudovi, a koji su navodno bili apstraktni i ponavljajući (repetitivni), kao i na dužinu trajanja postupka odlučivanja pred Ustavnim sudom po ustavnim žalbama podnosioca u vezi sa pritvorom. Sud je utvrdio povredu prava na slobodu i bezbednost zbog dužine trajanja pritvora podnosioca, a ocenio je da nema potrebe da razmatra pritužbu podnosioca u vezi sa trajanjem postupka odlučivanja pred Ustavnim sudom po ustavnim žalbama u vezi sa pritvorom. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Podnosilac se nalazio u pritvoru počev od 3. jula 2018. godine, kada je izručen Srbiji, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivična dela teško ubistvo i nedozvoljena prodaja, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija (u saizvršilaštvu).
Pritvor je podnosiocu određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 132/18 od 2. aprila 2018. godine iz razloga propisanih odredbama člana 211. stav 1. tač 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, tj. zbog okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva i zbog opasnosti da će podnosilac u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Pritvor mu je, u vreme podnošenja predstavke, produžavan ukupno 35 puta, iz istih razloga.
Prema podacima iz predstavke, podnosilac je protiv rešenja o produženju pritvora Ustavnom sudu izjavio sedam ustavnih žalbi (4. maja 2019, 7. avgusta 2020, 11. juna 2021, 26. novembra 2021, 28. januara 2022, 8. aprila 2022. i 26. maja 2022. godine). Uz predstavku je dostavljeno samo jedno rešenje Ustavnog suda (Už-7987/2020 od 24. januara 2023. godine).
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac je podneo predstavku Sudu 16. juna 2022. godine.
Podnosilac se u predstavci prituživao na povredu prava na slobodu i bezbednost iz člana 5. stav 3. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), zbog dužine trajanja pritvora i ponavljajućih (repetitivnih) razloga za pritvor i zbog dužine trajanja postupka pred Ustavnim sudom.
ODLUKA SUDA
Sud je podsetio na opšta načela koja se tiču razloga za pritvor i njegovog trajanja, a koja su rezimirana u predmetu Radonjić i Romić protiv Srbije (broj 43674/16, st. 61-70, od 4. aprila 2023. godine, sa daljim upućivanjima).
Dalje, Sud je utvrdio da je pritvor podnosioca počeo 3. jula 2018. godine kada je izručen Srbiji i da se završio 10. juna 2024., kada je stavljen u kućni pritvor, te da je stoga trajao pet godina, 11 meseci i sedam dana. Sud je konstatovao da su se nadležni sudovi u svojim rešenjima o produženju pritvora podnosiocu prvobitno pozvali na postojanje osnovane sumnje da je izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret, te na opasnost od bekstva zbog činjenice da je bio nedostupan domaćim organima nakon kritičnog događaja i da je uhapšen u stranoj zemlji četiri meseca kasnije na osnovu poternice, kao i na postojanje osobitih okolnosti da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, a da je nadležni sud 1. marta 2024. godine utvrdio da je osnov za pritvor podnosioca iz tačke 3) člana 211. stav 1. Krivičnog zakonika je prestao da postoji.
Sud je ocenio da su razlozi koje su izneli domaći organi svakako relevantni.
Međutim, u specifičnim okolnostima konkretnog slučaja, Sud nije ispitivao da li su oni bili i dovoljni, jer u svakom slučaju domaći organi nisu pokazali „posebnu marljivost“ u vođenju krivičnog postupka. Ovo iz razloga što su domaći sudovi zakazali ukupno 56 ročišta za glavni pretres, od kojih je 31 odloženo, uglavnom iz različitih procesnih razloga koji se nisu mogli pripisati podnosiocu. Štaviše, Sud je utvrdio da je suđenje podnosiocu moralo da počne iznova pet puta jer se promenio predsednik veća i/ili sastav veća.
Sud nije prihvatio navode Vlade da složenost predmeta i priroda krivičnih dela koja su mu stavljena na teret opravdavaju trajanje pritvora podnosioca, ocenivši da nisu postojale izuzetne okolnosti koje bi mogle da opravdaju tako dug pritvor u ovom slučaju koji je trajao pet godina, 11 meseci i sedam dana.
Shodno navedenom, Sud je utvrdio da je došlo do povrede člana 5. stav 3. Konvencije zbog dužine trajanja pritvora podnosioca.
Pritužbe podnosioca da postupak pred Ustavnim sudom radi osporavanja zakonitosti njegovog pritvora nije bio u skladu sa zahtevom „brzine“ utvrđenim u članu 5. stav 4. Konvencije, Sud nije razmatrao, ocenivši da za tim, u okolnostima konkretnog slučaja, nema potrebe.
PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (član 41. Konvencije)
Sud je obavezao Republiku Srbiju da na ime naknade nematerijalne štete podnosiocu isplati iznos od 3.000 evra, te da na ime troškova i izdataka podnosiocu isplati iznos od 4.070 evra.