M.H. protiv Srbije
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 4. septembra 2025. godine doneo, a 25. septembra 2025. objavio odluku u predmetu M.H. protiv Srbije, broj 62410/17.
Odluku je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na navodnu izloženost podnosioca ozbiljnom riziku od postupanja suprotnog članu 3. Konvencije u slučaju povratka u (Severnu) Makedoniju, kao i riziku od lančanog proterivanja u Grčku, a zatim u Tursku i konačno u Siriju. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Podnosilac je 6. januara 2016. godine napustio svoju zemlju (Siriju), nekoliko dana nakon što je napunio 18 godina i nakon što se našao u riziku od obavezne vojne mobilizacije. U predstavci je istakao da je bio suočen sa rizikom od progona na verskim osnovama, s obzirom da je Sufi, da mu je kuća uništena i da je njegov ujak ubijen od strane Slobodne sirijske vojske. Takođe je istakao da je njegov otac napustio Siriju zbog straha za svoj život i da je dobio međunarodnu zaštitu po navedenim osnovama.
Nakon tranzita preko Turske, Grčke i (Severne) Makedonije, podnosilac je po prvi put ušao u Srbiju u februaru 2016. godine. Zatim je bezuspešno pokušao da uđe u Hrvatsku, nakon čega je proteran na jug Srbije. Dana 29. aprila 2016. godine pokrenuo je postupak za azil u Mađarskoj, nakon čega je neformalno proteran u Srbiju 10. maja 2016.
Podnosilac je izrazio nameru da traži azil u Srbiji 19. maja 2016. godine, nakon čega je podneo zahtev za azil 1. juna 2016. Saslušan je 27. jula 2016. godine i Kancelarija za azil je rešenjem 26-1394/16 od 8. septembra 2016. godine odbacila njegov zahtev, uz primenu principa sigurne treće zemlje. U svom prikazu činjenica, Sud je označio obrazloženje predmetne odluke kao vrlo kratko, u kome je samo konstatovano da je Makedonija na spisku bezbednih trećih zemalja utvrđenih odlukom Vlade Republike Srbije od 17. avgusta 2009. godine. Kancelarija za azil se oslonila i na izveštaj Evropske komisije o napretku prema kome je u 2014. godini u Makedoniji međunarodna zaštita odobrena u odnosu na 70 osoba.
Podnosilac je pred Komisijom za azil 20. septembra 2016. godine izjavio žalbu protiv predmetnog rešenja Kancelarije za azil. Podneo je brojne izveštaje i dokumente kako bi dokazao da se Makedonija ne može smatrati sigurnom trećom zemljom. Istog dana je istekao mandat članova Komisije za azil.
Pošto Komisija za azil nije odlučila o žalbi u roku od 60 dana i pošto nije bilo naznaka kada bi se ponovo mogla konstituisati, podnosilac je 6. decembra 2016. godine podneo tužbu Upravnom sudu zbog „ćutanja uprave“.
Upravni sud je 27. jula 2017. godine odbio njegovu tužbu, imajući u vidu da je, u međuvremenu, Komisija za azil donela rešenje po žalbi.
Podnosilac je 18. jula 2017. godine protiv odluke Komisije za azil podneo novu tužbu Upravnom sudu. Upravni sud je presudom U. 11055/17 od 29. septembra 2017. godine odbio njegovu tužbu, uz obrazloženje da su upravni organi pravilno primenili domaći zakon, uključujući i pravila o konceptu sigurne treće zemlje. Navedeno je da je od presudnog značaja bila činjenica da je Vlada Republike Srbije uvrstila Makedoniju na listu sigurnih trećih zemalja. Zaključeno je da podnosilac nije dokazao da Makedonija nije sigurna treća zemlja u njegovom slučaju. Ova odluka postala je pravosnažna i izvršna 17. novembra 2017. godine.
Policijska uprava za Grad Beograd - Uprava za strance je rešenjem 03/16/5/2 br. 26.2-2-660/17 od 23. oktobra 2017. godine otkazala boravak podnosiocu predstavke u Republici Srbiji.
Podnosilac predstavke je 14. novembra 2017. godine izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu.
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac je predstavku Sudu podneo 23. oktobra 2017. godine.
U predstavci se prituživao prema članu 3. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) da bi u slučaju povratka u Makedoniju bio izložen ozbiljnom riziku od postupanja suprotnog zabrani mučenja i nečovečnog postupanja i riziku od lančanog proterivanja u Grčku, zatim u Tursku i na kraju u Siriju.
Podnosilac je istakao da u Makedoniji ne bi imao pristup postupku za dobijanje azila, imajući u vidu da Srbija nije pribavila garancije u tom smislu. Nadalje, on je istakao da bi u Makedoniji bio lišen adekvatnog smeštaja, hrane i zdravstvene zaštite, kao i da mu preti opasnost od zlostavljanja od strane makedonske policije i da bi bio izložen nehumanom postupanju zbog uslova u pritvoru ili centru za azil ili mogućem hapšenju na ničijoj zemlji između Srbije i Makedonije (Tabanovci - Miratovac).
Konačno, podnosilac se prituživao i na povredu prava na delotvorno pravno sredstvo iz člana 13. Konvencije.
ODLUKA SUDA
Stranke su obavestile Sud da je naredba o proterivanju podnosioca poništena u aprilu 2019. godine. Punomoćnik podnosioca je takođe obavestio Sud da je podnosiocu 7. marta 2025. godine odobrena privremena dozvola za boravak i rad iz humanitarnih razloga, važeća do 29. avgusta 2025. Takva dozvola se može obnoviti do tri godine prema relevantnim odredbama Zakona o strancima iz 2018. godine.
Imajući u vidu da je podnosiocu odobrena privremena dozvola za boravak i rad, koja se može obnoviti do tri godine, Sud je ocenio da više ne postoji opasnost da će podnosilac biti proteran iz Srbije, te da je predmet rešen na domaćem nivou.
S obzirom na gore navedeno, Sud je ocenio da je prethodno određena privremena mera bespredmetna, te je, u skladu sa odredbom člana 37. stav 1. (b) Konvencije, odlučio da izbriše predstavku sa svoje liste predmeta.