ISKRENOVIĆ protiv Srbije

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 19. maja 2026. doneo, a 16. juna iste godine objavio presudu u predmetu Iskrenović protiv Srbije, broj 39427/23.

Presudu je jednoglasno donelo Veće.

OKOLNOSTI SLUČAJA

Podnosilac predstavke (u daljem tekstu: podnosilac), gospodin Jovan Iskrenović, državljanin je Republike Srbije i živi u Beogradu. Dana 11. jula 2020. godine u večernjim satima podnosilac je uhapšen u centru Beograda i lišen slobode, u kontekstu protesta protiv mera donetih radi suzbijanja pandemije uzrokovane virusom COVID - 19 . U to vreme je na snazi bila zabrana javnih skupova i policijski čas.

Sledećeg dana, 12. jula 2020. godine, podnosilac je oglašen odgovornim u prekršajnom postupku zbog vređanja policijskih službenika. Prekršajni sud u Beogradu je saslušao podnosioca i policijskog službenika koji je izvršio hapšenje, čiji su navodi bili oprečni. Policijski službenik je izjavio da je podnosilac njemu i kolegi uputio niz uvreda i psovki dok je prolazio ulicom pored njih, te da je potom pobegao uprkos njihovom naređenju da stane.

Podnosilac je osporio ovu verziju događaja, te je naveo da su ga policijski službenici oborili na tlo i da ih on ni u jednom trenutku nije vređao. Prema njegovim rečima, saopšteno mu je da se lišava slobode zbog nošenja maske V za Vendetu, odnosno maske Anonimusa, koja se učestalo koristi kao simbol protesta i anti-establišment pokreta.

Prekršajni apelacioni sud je odbio žalbu podnosioca presudom Prž. 18631/20 od 21. septembra 2020. godine, a ustavna žalba podnosioca je odbačena rešenjem Ustavnog suda Už-10656/2020 od 23. maja 2023.

PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM

Podnosilac je podneo predstavku Sudu 23. oktobra 2023. godine.

U predstavci se prituživao na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. st. 1. i 3. Konvencije navodeći da postupak protiv njega nije bio pravičan zbog odbijanja sudova da saslušaju svedoka ili pribave video-dokaze za koje je smatrao da bi potkrepili njegovu verziju događaja i dokazali njegovu nevinost. Takođe, prituživao se i na povredu člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju u pogledu visine novčane kazne koja mu je izrečena (120.000 dinara).

ODLUKA SUDA

• član 6. st. 1. i 3. (d) Konvencije

Pre svega, Sud nije prihvatio argument Vlade da je kontekst slučaja - društveni nemiri - opravdavao blaži pristup pri oceni usklađenosti sa zahtevima ravnopravnosti strana u smislu člana 6. Konvencije.

Imajući u vidu oprečne verzije događaja, Sud je zaključio da zahtevi podnosioca sami po sebi nisu bili ni neosnovani ni zlonamerni. Naime, iskaz svedoka i video-snimci sa sigurnosnih kamera mogli su da rasvetle pitanje da li je podnosilac bio dovoljno blizu policijskim službenicima da bi ih uvredio.  

S druge strane, po oceni Suda, domaći sudovi nisu pružili valjane razloge za odbijanje zahteva podnosioca. Nisu sproveli nijednu suštinsku ocenu predloženih dokaza. Svoje obrazloženje su zasnivali na pretpostavkama - da je podnosilac hodao sam, da je bio u blizini policijskih službenika i da svedok nije mogao čuti navodni verbalni sukob.

Sud je zaključio da je oglašavanje podnosioca odgovornim bilo suštinski zasnovano na iskazu policijskog službenika koji je izvršio hapšenje, te da je odbrana onemogućena da efikasno ospori optužbu. Sudovi nisu na odgovarajući način razmotrili relevantnost predloženih dokaza, niti su pružili dovoljno razloga za odbijanje zahteva za njihovo pribavljanje i ispitivanje, čime je narušena ukupna pravičnost postupka.

Sledom navedenog, Sud je utvrdio da su podnosiocu povređena prava iz člana 6. st. 1 i 3. (d) Konvencije.

•  član 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju

Našavši da su glavna pitanja dovoljno razmotrena u sklopu utvrđivanja povrede člana 6. st. 1 i 3. (d) Konvencije, Sud je ocenio da nije potrebno dodatno razmatrati pritužbe podnosioca u pogledu povrede prava na imovinu iz člana 1. Protokola broj 1. uz Konvenciju.

PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (član 41. Konvencije)

Sud je obavezao Republiku Srbiju da podnosiocu na ime nematerijalne štete isplati iznos od 3.600 evra.