Zasedanje Velikog veća u vezi sa dnevnicama rezervista koji su bili angažovani u Jugoslovenskoj vojsci 1999. godine.

21.05.2013.

U sredu, 15. maja 2013. godine u 9.15 časova održano je zasedanje Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Vučković i drugi podnosioci predstavke protiv Srbije.

Predmet se odnosi na isplatu dnevnica svim rezervistima koji su bili angažovani u Jugoslovenskoj vojsci za vreme NATO intervencije u Srbiji od marta do juna 1999. godine. Svih trideset podnosilaca predstavke su državljnjani Srbije, koji uglavnom žive u niškoj oblasti (Srbija). Svi oni su bili mobilisani od strane Jugoslovenske vojske za vreme NATO intervencije u Srbiji. Na osnovu toga su imali pravo na dnevnice u periodu od marta do juna 1999. godine. Posle demobilizacije Vlada Srbije je navodno odbila da izvrši svoju obavezu prema rezervistima, uključujući i podnosioce predstavke. Rezervisti su organizovali seriju javnih protesta, a posle dužih pregovora, Vlada je 11. januara 2008. godine prihvatila da nekim rezervistima isplati određena davanja, posebno onima sa prebivalištem u sedam opština koje se smatraju „nerazvijenim“. Podnosioci predstavke, koji nisu imali prebivalište u ovim opštinama, podneli su tužbe parničnom sudu u Srbiji, sa zahtevom za isplatu dnevnica i tvrdeći da su diskriminisani. Sve ove tužbe su odbijene, uključujući i odbijanje od strane Ustavnog suda. Oslanjajući se na član 1. Protokola broj 1 (zaštita imovine), član 14. (zabrana diskriminacije) i član 1. Protokola broj 12 (opšta zabrana diskriminacije), podnosioci predstavke žale se na diskriminaciju u vezi sa isplatom predmetnih dnevnica.

Predstavka je podneta Evropskom sudu za ljudska prava 14. februara 2011. godine.

U presudi veća od 28. avgusta 2012. godine Sud je utvrdio, između ostalog, sa šest glasova protiv jednog, da je došlo do povrede člana 14. u vezi sa članom 1. Protokola broj 1. On je utvrdilo da nije bilo „objektivnog i opravdanog objašnjenja“ da podnosioci predstavke budu drugačije tretirani samo na osnovu prebivališta. Sud je posebno utvrdio da su isplate bile dnevnice, a ne socijalna pomoć, i da je reagovanje Vlade Srbije na celu situaciju bilo proizvoljno pošto rezervisti iz sedam „nerazvijenih“ opština ni u jednom trenutku nisu imali obavezu da dokazuju svoje slabo imovinsko stanje.

Sud je takođe ukazao, prema članu 46. (kojim je izvršavanje presuda obavezujuće) da je – pošto je bilo hiljade sličnih predstavki pred njim – Srbija morala da osigura, u roku od šest meseci od dana kada presuda veća postane pravosnažna, isplatu ratnih dnevnica bez diskriminacije svim licima koja na njih imaju pravo. Sud je u međuvremenu odložio sve slične nerešene predstavke.

Vlada je 26. novembra 2012. godine zatražila da se predmet uputi Velikom veću prema članu 43. (obraćanje Velikom veću), a veće je 11. februara 2013. godine usvojilo taj zahtev.

Na usmenoj raspravi pred Velikim većem Republiku Srbiju je predstavljao Slavoljub Carić, zastupnik, Vanja Rodić, Nenad Petković, Radoslav Arsenijević, Slaviša Vuksanović i Stanimirka Đurđević, savetnici. Podnosioce predstavke su predstavljali Srđan Aleksić i Branislava Isailović, advokati, i Marija Lazarević, savetnik.

Prema pravilima Suda, rasprava je počela izlaganjem zastupnika podnosilaca predstavke u ograničenom trajanju od 30 minuta. Srđan Aleksić je na samom početku ustvrdio da su dokazi u vidu spiskova evidencije isplate ratnih dnevnica, koje je dostavila Vlada Republike Srbije, falsifikovani od strane Vlade. Kao potporu svoje tvrdnje dodao je da je Vlada dostavila kopije spiskova, a ne originalne dokumente i da su potpisi rezervista isuviše „akademski“ što, po njemu, nije karakteristično za rezerviste koji su uglavnom poljoprivrednici. U daljem izlaganju od strane B. Isailović (inače, advokat u Parizu, Francuska) predstavnici rezervista ostali su pri svojim ranijim tvrdnjama kako im ratne dnevnice po osnovu učešću u ratnim sukobima tokom 1999. godine, nisu isplaćene, da su ove dnevnice isplaćene rezrvistima sa teritorije sedam opština prema sporazumu Vlade sa štrajkačkim odborima iz 2008. godine i da su na taj način oni stavljeni u neravnopravan položaj. Takođe, prema mišljenju zastupnika rezervista, ustavna žalba nije delotvoran pravni lek u Srbiji kada su u pitanju „osetljivi predmeti kao što je ovaj“ i iz tog razloga oni nisu imali obavezu da iscrpe sva pravna sredstva u zemlji pre obraćanja Evropskom sudu.

Zastupnik Republike Srbije je u svom polučasovnom izlaganju, na engleskom i francuskom jeziku, istakao da su dnevnice u potpunosti isplaćene ratnim rezervistima tokom 1999. i 2000. godine i da je Vlada o tome dostavila nesporne dokaze Sudu. Samim tim rezervisti nemaju „status žrtve“ u postupku pred Evropskim sudom i praktično su zloupotrebili pravo na podnošenje predstavke. Takođe istakao je da predstavka nije u nadležnosti Suda ratione materiae, da podnosioci nisu iscrpeli sva pravna sredstva u zemlji (na primer tužbu zbog diskriminacije i ustavnu žalbu), da nema povrede imovinskog prava, a samim tim ni diskriminacije kako je Sud našao u prvostepenoj presudi od avgusta 2012. godine. Zastupnik je u potpunosti osporio navode podnosilaca predstavke o tome da su dostavljeni spiskovi falsifikovani od strane Vlade Republike Srbije i ponudio Sudu da Vlada dostavi overene kopije dokumenta kao garanciju da su spiskovi originalni. Pored toga odbacio je navode o nedelotvornoosti ustavne žalbe i predstavio sve pravne mogućnosti koje su podnosiocima bile na raspolaganju u zemlji. Na kraju je istakao da država žali što je do ovog spora došlo, da će učiniti sve što je u njenoj moći da popravi položaj svojih građana i ratnih veterana i izrazio očekivanje da će Sud u novim okolnostima pravilno sagledati sve aspekte ovog slučaja i doneti odluku u korist države.

U drugom delu rasprave sudije su postavile pitanja obema stranama, a nakon pauze svaka strana je dobila po deset minuta da odgovori na postavljena pitanja i prokomentariše navode protivne strane.      

Presuda Velikog veća biće doneta u roku od tri meseca i biće javno objavljena. Dosadašnje iskustvo pokazuje da ona može biti istovetna kao prvostepena odluka  (malog) sedmočlanog veća, zatim da Veliko veće može da modifikuje prvostepenu presudu u nekim segmentima, kao i da može doneti sasvim suprotnu odluku i utvrditi da nema odgovornosti Republike Srbije za kršenje ljudskih prava.

Video zapis sa usmene rasprave pred Velikim većem Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Vučković i drugi podnosioci predstavke protiv Srbije, možete pogledati ovde.

 

 

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE