Presuda Mitić protiv Srbije (predstavka br. 31963/08) — Evropski sud za ljudska prava zaključio da nema odgovornosti na strani Republike za samoubistvo u zatvoru

25.01.2013.

Evropski sud za ljudska prava je 22. januara 2013. godine objavio presudu po predstavci br. 31963/08 koju je protiv Srbije tom sudu uputio Najdan Mitić. Presudom je jednoglasno utvrđeno da je ova predstavka neosnovana, te da Srbija nije odgovorna za navodnu povredu člana 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima (pravo na život) u vezi sa pozitivnom obavezom da zaštiti pravo na život i obavezom da sprovede delotvornu istragu radi utvrđivanja uzroka smrti sina podnosioca.

Podnosilac predstavke je preko svog advokata tvrdio da su 8. oktobra 2007. godine Jovicu Mitića, sina podnosioca ubile zatvorske vlasti zatvora u Leskovcu, gde je izdržavao jedinstvenu kaznu zatvora od jedne godine i devet meseci zbog više imovinskih krivičnih dela. Dalje, tvrdio je da, u  slučaju da je njegov sin zaista izvršio samoubistvo vešanjem, postoji odgovornost zatvorskih vlasti, koje su propustile da ga zaštite; da je tučen od strane drugih zatvorenika; da nije trebalo da posle pokušaja bekstva bude smešten u samicu, kao i da je disciplinski postupak protiv njega isfabrikovan od strane zatvorskih vlasti. U vezi sa istraživanjem uzroka smrti, tvrdio je da okolnosti smrti njegovog sina nisu pravilno utvrđene i istražene. Ukazao je na protivrečnosti između izveštaja istražnog sudije i obdukcionog zapisnika u pogledu vremena kada je nađen leš njegovog sina, kao i izjave zatvorskog čuvara i vremena smrti ustanovljene obdukcijom. Takođe, tvrdio je da su zatvorske vlasti odbile da izdaju video snimak ćelije koji je napravljen putem sigurnosne kamere.

Sud je, ocenivši svaku od ovih pritužbi pojedinačno, u celosti odbio ove navode kao neosnovane i time prihvatio dokaze i argumentaciju koju je izneo zastupnik države.

Najpre, u vezi sa tvrdnjom da je njegov sin ubijen, podnosilac je samo ostao pri toj tvrdnji, bez iznošenja ikakvih dokaza koji bi opovrgli jednoglasnu tezu da se radilo o samoubistvu, na šta upućuje obimna dokumentacija iz istrage, koju je Sudu prezentovao zastupnik tužene države.

U vezi sa tvrdnjom da je država odgovorna zbog propusta da zaštiti život podnosiočevog sina, Sud je istakao da na strani države postoji obaveza da zaštiti zatvorenike od bilo kakvog povređivanja, a naročito smrti. Međutim, ova obaveza ne sme se tumačiti na takav način da državi nameće nemogući i nesrazmerni teret. U slučaju zatvornika sa suicidnim tendencijama mora se ustanoviti da li su vlasti znale ili trebalo da znaju u datom trenutku o postojanju stvarnog rizika po život pojedinca i u slučaju pozitivnog odgovora na ovo pitanje, propustile da preduzmu mere u okviru svoje nadležnosti, kojim bi,  razumno sudeći, mogao da se izbegne rizik.

U vezi sa konkretnim slučajem Sud je ustanovio da Jovica Mitić nije imao nikakvu istoriju u pogledu eventualnih problema sa mentalnim zdravljem niti je pokazivao suicidne tendencije. Za sve vreme dok je boravio u zatvoru on se ponašao normalno bez znakova psihičke uznemirenosti. Uvek mu je bio omogućen pristup zatvorskom lekaru i u kontaktu sa njim, kao i sa drugim zatvorencima ili čuvarima u zatvoru,  nije primećeno ništa neobično u njegovom ponašanju. Njegova medicinska dokumentacija ukazuje da se žalio na insomniju i lakši oblik uznemirenosti, u pogledu čega je medicinski tretiran. Na dan samoubistva videli su ga lekar i dva zatvorska čuvara, koji nisu primetili ništa neobično u njegovom ponašanju. Isto tako, ni njegova rodbina nikada nije upozorila zatvorske vlasti na rizik samoubistva.

Iz navedenih razloga Sud je zaključio da zatvorske vlasti nisu razumno mogle da predvide da će se Jovica Mitić obesiti u zatvoru.

Sud je u konkretnom slučaju dosta detaljno analizirao standarde i preporuke Komiteta za sprečavanje mučenja (CPT), u vezi sa licima kod kojih je utvrđena sklonost ka samoubistvu. Međutim, iz okolnosti ovog slučaja očigledno je da mentalno stanje podnosiočevog sina, za vreme njegovog boravka u zatvoru, nije zahtevalo takve preventivne zaštitne mere.

U vezi sa pritužbama podnosioca da je njegov sin tučen od strane drugih zatvorenika i da su zatvorske vlasti propustile da ga zaštite, Sud je utvrdio da je prilikom lekarskog pregleda podnosičevog sina 21. septembra 2007. godine, zatvorski lekar ustanovio modrice stare tri dana na njegovom levom ramenu, ali je Jovica Mitić odbio da kaže nešto o poreklu tih modrica. Takođe, s tim u vezi nije podnosio nikakvu pritužbu zatvorskim vlastima, pa je Sud zaključio da bi bilo nerazumno smatrati da su zatvorske vlasti propustile da preduzmu neophodne mere, kako bi zaštitile podnosiočevog  sina.

Takođe, povodom pritužbi o neadekvatnosti medicinskog tretmana podnosiočevog sina, Sud je primetio da su mu bili prepisani sedativi protiv insomnije i blaže uznemirenosti. On nikada nije istakao bilo kakvu žalbu vezanu za stanje svog mentalnog zdravlja, što bi zahtevalo specijalne psihijatrijske preglede. Takođe, nikada se nije prituživao na kvalitet medicinske usluge, primenjenu terapiju, niti mu je ikada odbijen zahtev za specijalistom. Na osnovu toga, Sud je smatrao da nije bilo dokaza o tome da je medicinski tretman podnosiočevog sina bio neadekvatan.

Prilikom ispitivanja navodne arbitrernosti disciplinskog postupka u kome je podnosiočev sin kažnjen boravkom u samici, Sud je imao u vidu da je ova mera propisana članom 146 stav 2 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija za pokušaj bekstva iz zatvora i da nije primenjena selektivno tj. nije bila izrečena samo podnosiočevom sinu, već svim licima koji su pokušali bekstvo iz zatvora zajedno sa podnosiočevim sinom. Stoga boravak u samici nije određen na nezakonit način.

Na osnovu detaljnog ispitivanja svih pobrojanih elemenata Sud je izveo zaključak da član 2. Konvencije, u vezi sa navodnim propustom domaćih vlasti da spreče istinski i neposredni rizik samoubistva u konkretnom slučaju, nije povređen.

Sud je posebno ispitivao navode u vezi sa postojanjem nezavisne i nepristrasne službene istrage, koja bi na delotvoran način utvrdila uzrok smrti. U slučajevima smrtnog ishoda u zatvoru, nadležne vlasti moraju po sopstvenoj inicijativi sprovesti revnosno, hitnu istragu kojom bi najpre, utvrdile okolnosti pod kojima se incident dogodio i manjkavosti u funkcionisanju sistema, a zatim identifikovali predstavnike vlasti koji su bili umešani u čitav slučaj. U svakom slučaju, obaveza sprovođenja istrage nije obaveza cilja, već obaveza sredstva, a njeno ispunjenje ceni se u zavisnosti od okolnosti slučaja. Posebno je značajno obezbediti uvid javnosti, pre svega najbližih rođaka žrtve, u rezultate istrage.

U konkretnom slučaju istraga u vezi sa smrću Jovice Mitića trebalo je prvo, da ustanovi uzrok smrti i drugo, pošto ustanovi da se radilo o samoubistvu, da ispita da li su vlasti na bilo koji način bile odgovorne, jer je nisu sprečile.

Sve zahteve u vezi sa istragom uzroka smrti i eventualne odgovornosti nadležnih vlasti, Sud detaljno analizira u stavu 57. presude, tako da bi navedeni elementi mogli da posluže kao indikator nadležnim vlastima u svim  slučajevima sumnjivih smrtnih ishoda.

Najpre, Sud je ustanovio da je istraga bila nezavisna, jer je vođena od strane istražnog sudije, uz asistenciju policije, a kasnije javnog tužioca i da nije ni strukturno ni faktički bila povezana sa zatvorskim vlastima.

Posebno je cenjen zahtev hitnosti istrage u kontekstu uviđaja koji je sproveden odmah nakon incidenta, uključujući fotografisanje tela i lica mesta, što ukazuje i na potpunost sprovedenih uviđajnih radnji. Ispunjenju uslova u pogledu hitnosti istrage ide u prilog i činjenica da je obdukcioni zapisnik od strane forenzičara, sačinjen istog dana kada se desila smrt. Sem toga, po prijavi podnosioca, slučaj je u roku od 5 meseci ispitan od strane javnog tužioca i nadležnih pravosudnih organa, uključujući i Vrhovni sud.

Kada je reč o zahtevu potpunosti istrage, Sud je imao u vidu činjenicu da je ispitan veliki broj zatvorskih službenika, uključujući zatvorskog lekara i stražara koji je otkrio leš. Takođe, obdukcioni zapisnik bio je detaljan (leš je opisan u potpunosti, kako spolja, tako i iznutra; detaljno su analizirani histopatološki uzorci), na osnovu čega je jasno zaključeno da se radilo o samoubistvu vešanjem.

S obzirom da precizno vreme smrti nije ključni elemenat u konkretnom slučaju, Sud je zanemario izvesne razlike u vezi sa tačnim časom smrti između izveštaja istražnog sudije i obdukcionog zapisnika i izjave zatvorskog čuvara i vremena smrti ustanovljene obdukcijom.

Sud je takođe imao u vidu da je podnosilac bio uključen u istragu, jer je nakon njegove prijave policija ponovo ispitala nekoliko zatvorskih službenika i čuvara, a od trenutka kada je on od tužioca preuzeo krivično gonjenje, istražni sudija je zatražio novi izveštaj od zatvorskih vlasti i sakupio je i druge dokaze. Međutim, nakon ocene svih prikupljenih dokaza zaključeno je da nema dovoljno elemenata za podizanje optužnice, pa je istražni sudija odlučio da istragu obustavi, što su potvrdili i Okružni sud u Leskovcu, kao i Vrhovni sud Srbije.

Najzad, Sud je odbacio tvrdnju podnosioca da su zatvorske vlasti odbile da izdaju video snimak ćelije koji je napravljen putem sigurnosne kamere, jer takvog snimka nije ni bilo, s obzirom da je kamera omogućavala samo da ima uvid u ćeliju, ali ne i da sačini snimke.

U kontekstu sveg izneo Sud je zaključio da nije došlo do povrede procesnog aspekta člana 2 Konvencije, u konkrtnom slučaju.

Napominjemo da ova presuda još nije pravosnažna i da će njena pravosnažnost nastupiti pod uslovima iz člana 44 Konvencije.

 

 

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE