Prikaz presude u predmetu Zličić protiv Srbije, broj 73313/17 i 20143/19

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) je 26. januara 2021. godine doneo presudu u predmetu Zličić protiv Srbije, broj 73313/17 i 20143/19.

Podnosilac predstavke se prituživao na povredu člana 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), zbog zlostavljanja od strane policije od 10. januara 2014. godine, kao i zbog propusta države da sprovede delotvornu istragu o ovom incidentu.

Podnosilac predstavke se, takođe, prituživao na povredu člana 6. stav 1. Konvencije, zbog sveukupne nepravičnosti krivičnog postupka koji se vodio protiv njega, naročito u pogledu dokaza koji su korišćeni u svrhe njegovog osuđivanja, kao i zbog odbijanja da se ispitaju drugi dokazi, koje je on predložio.

U svojoj predstavci podnosilac se prituživao i na povredu člana 13. Konvencije, zbog odbijanja Ustavnog suda da razmotri suštinu njegove ustavne žalbe, što je predstavljalo posebnu povredu njegovog prava na delotvorno pravno sredstvo pred državnim organima.

OKOLNOSTI PREDMETA

U konkretnom slučaju, podnosilac predstavke je 10. januara 2014. godine bio zlostavljan u Policijskoj upravi Novi Sad, u cilju iznuđivanja priznanja u vezi sa posedovanjem supstance, za koju se kasnijim veštačenjem utvrdilo da je u pitanju kanabis. Podnosilac je nakon zlostavljanja potpisao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima.

Podnosilac predstavke se 12. i 14. januara 2014. godine uputio u Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine, potom i u Dom zdravlja u Novom Sadu, u kojima su mu lekari konstatovali kontuziju glave i lica i kontuziju leve očne jabučice, blagu hiperemiju i problem sa epitelom rožnjače, kao i traume vezane za reakciju na ozbiljnu stresnu situaciju i „poremećaj adaptacije“.

Dana 21. januara 2014. godine podnosilac predstavke je Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu podneo krivičnu prijavu protiv S.D. i još tri neidentifikovana policijska službenika u vezi sa događajima od 10. januara 2014. godine. Nakon istrage, čije je sprovođenje naloženo Sektoru unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je 10. jula 2014. godine odbacilo krivičnu prijavu podnosioca predstavke, a Više javno tužilaštvo je ovu odluku potvrdilo.

Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je 13. juna 2016. godine podiglo optužnicu protiv podnosioca predstavke, zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga za ličnu upotrebu u vezi sa događajima od 10. januara 2014. godine. Osnovni sud u Novom Sadu je 30. januara 2017. godine proglasio podnosioca predstavke krivim i osudio ga na tri meseca zatvora, uslovno na godinu dana. Postupajući sud je konstatovao da svoje zaključke u vezi sa posedovanjem kanabisa od strane podnosioca predstavke nije zasnovao na samoj potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, već na svedočenju policijskih službenika u vezi s tim. Postupajući po žalbi podnosioca predstavke, Viši sud je potvrdio navedenu prvostepenu presudu, kao i njeno obrazloženje, a Vrhovni kasacioni sud je odbacio njegov zahtev za zaštitu zakonitosti.

Podnosilac predstavke je podneo ustavne žalbe, zbog zlostavljanja od strane policije od 10. januara 2014. godine, zbog nesprovođenja delotvorne istrage u vezi s tim događajem i odbacivanja njegove krivične prijave, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje u krivičnom postupku.

Ustavni sud je 9. juna 2017. i 12. oktobra 2018. godine odbacio ustavne žalbe podnosioca predstavke, kako zbog toga što se odbacivanje krivične prijave, po svojoj pravnoj prirodi i sadržaju, ne može smatrati pojedinačnim aktom protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, tako i zbog toga što Ustavni sud nema ulogu još jednog instancionog suda.

Podnosilac predstavke je u toku postupka pred Evropskim sudom 22. septembra 2019. godine pokrenuo parnični postupak pred Osnovnim sudom u Novom Sadu protiv Republike Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova, zbog zlostavljanja od strane policijskih službenika od 10. januara 2014. godine i tražio naknadu nematerijalne štete pretrpljene tom prilikom. Osnovni sud u Novom Sadu je 27. septembra 2017. godine presudio u korist podnosioca predstavke i dosudio mu određeni iznos na ime naknade nematerijalne štete. U svom obrazloženju, ovaj sud je, između ostalog, prihvatio navode podnosioca predstavke o njegovom zlostavljanju od strane policijskih službenika, uključujući i tvrdnju da je podnosilac predstavke potpisao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima upravo usled predmetnog zlostavljanja.

Vlada je u svojoj odbrani pred Evropskim sudom osporavala status žrtve podnosioca predstavke pred Evropskim sudom. Vlada je, takođe, iznela tvrdnje da podnosilac nije ispunio zahtev iscrpljivanja domaćih pravnih sredstava, zbog nepodnošenja privatne krivične tužbe, koja je podnosiocu, takođe, stajala na raspolaganju, i zbog nepravilne upotrebe ustavne žalbe. Vlada je tvrdila i da je podnosilac predstavke svojevoljno potpisao potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta, kao i da nisu postojali dokazi o zlostavljanju podnosioca predstavke od strane policije, što potvrđuju izjave i svedočenja policijskih službenika, kao i prijatelja podnosioca predstavke, koji je, takođe, bio uhapšen istom prilikom. Kada je u pitanju istraga, Vlada je tvrdila da je postupak istrage, koji su sprovodili javno tužilaštvo i Sektor unutrašnje kontrole policije, bio temeljan, delotvoran, nezavisan i blagovremen. Po pitanju pravičnosti krivičnog postupka protiv podnosioca predstavke, Vlada je iznela tvrdnje da su krivični sudovi dali dobra obrazloženja zašto dokazi koji se odnose na zlostavljanje podnosioca predstavke nisu bili relevantni.

OSNOVANOST

I NAVODNA POVREDA ČLANA 3. KONVENCIJE - materijalni aspekt

Nakon što je odbacio prigovore Vlade o nedopuštenosti predstavke, Evropski sud je u presudi konstatovao da su nalazi domaćih građanskih sudova sami po sebi dovoljni da Sud zaključi da je navodno zlostavljanje adekvatno dokazano, kao i da, na osnovu dokaza predatih Sudu, utvrdi materijalnu povredu člana 3. Konvencije. Pored toga, Sud konstatuje da potpis podnosioca predstavke na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima ne isključuje jasno mogućnost da je isti dat pod prinudom, što je, zapravo, upravo ono što je podnosilac predstavke tvrdio i što su sami građanski sudovi potvrdili kada su presudili u njegovu korist (st. 94. i 98. Presude).

II NAVODNA POVREDA ČLANA 3. KONVENCIJE - procesni aspekt

Pošto je već utvrdio da je podnosilac predstavke pretrpeo nečovečno i ponižavajuće postupanje od strane policijskih službenika, Evropski sud smatra da je i njegova pritužba u vezi s tim bila dovoljno verodostojna da zahteva zvaničnu delotvornu istragu. Sud nadalje primećuje donekle nedosledan pristup proceni dokaza od strane državnih organa gonjenja u bavljenju predmetnim navodima podnosioca predstavke (st. 106. i 107. Presude).

S obzirom na to, Evropski sud je zaključio da Tužena država nije sprovela zvaničnu delotvornu istragu o verodostojnim navodima podnosioca predstavke o zlostavljanju od strane policijskih službenika, čime je došlo do povrede člana 3. Konvencije u procesnom delu.

III NAVODNA POVREDA ČLANA 6. STAV 1. KONVENCIJE

Evropski sud se prvenstveno osvrnuo na svoje ranije stavove da upotreba izjava dobijenih kao rezultat kršenja člana 3. u krivičnom postupku - bez obzira na klasifikaciju postupanja kao mučenja ili nehumanog ili ponižavajućeg postupanja - čini postupak u celini automatski nepravičnim. Ovo, takođe, važi za upotrebu stvarnih dokaza, dobijenih kao neposredni rezultat dela mučenja. Prihvatanje takvih dokaza krši član 6. ako se dokaže da je kršenje člana 3. imalo uticaja na ishod postupka protiv okrivljenog, to jest imalo uticaja na njegovu osudu ili kaznu (stav 119. Presude).

Osvrćući se na konkretan slučaj, Evropski sud je konstatovao da su i prvostepeni i drugostepeni sud tvrdili da se osuda podnosioca predstavke nije zasnivala na predmetnoj potvrdi o zapleni, već na mišljenju veštaka da je supstanca u plastičnoj kesi zaista bila kanabis, kao i na svedočenju policajaca. Sud konstatuje i da konkretna potvrda o zapleni nije predstavljala izjavu podnosioca predstavke, već je predstavljala samo formalno pismeno potvrđivanje činjenice da mu je određena supstanca oduzeta u datom trenutku i, kao takav, dokument neraskidivo povezan sa navedenim stvarnim dokazom, za koji se na kraju ispostavilo da je kanabis (stav 121. Presude).

S obzirom na to, Sud je utvrdio da nije došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije.

IV NAVODNA POVREDA ČLANA 13. KONVENCIJE

Nakon što je već utvrdio povredu procesnog dela člana 3. Konvencije, Evropski sud je smatrao da nije potrebno odvojeno ispitivanje dodatne pritužbe podnosioca predstavke na osnovu člana 13. Konvencije u vezi sa tom odredbom.

ŠTETA

Uzimajući u obzir prirodu povreda utvrđenih u ovom slučaju, kao i to da su domaći građanski sudovi podnosiocu predstavke već dosudili iznos od približno EUR 1.260 u dinarskoj protivvrednosti, Evropski sud je podnosiocu dodelio pravičnu naknadu od 2.700 evra, u skladu sa članom 41. Konvencije, kao i 4.000 evra za troškove postupka.

DELIMIČNO IZDVOJENO MIŠLjENjE SUDIJE BOŠNjAK

Sudija Bošnjak se nije saglasio sa stavom većine u pogledu nepostojanja povrede pravičnosti u krivičnom postupku koji je pokrenut protiv podnosioca predstavke.

Naime, sudija Bošnjak se ne slaže da, u ovom slučaju, pisani dokument, koji je potpisao podnosilac predstavke, nije predstavljao izjavu, koja bi, shodno tome, bila zaštićena članom 6. stav 1. Konvencije. Sudija tvrdi da Evropski sud nikada ranije nije smatrao da je dokument koji je potpisao podnosilac predstavke stvarni dokaz, kao i da isti pristup potvrđuje i uporedna sudska praksa.

Sudija Bošnjak je, takođe, izrazio neslaganje sa stavom većine u pogledu tačne mere u kojoj su sporni dokazi korišćeni protiv podnosioca predstavke u domaćem postupku. U stvari, neizvesnost u vezi ovog pitanja je još jedan argument u korist primene pravila o izuzeću u ovom slučaju. U tom kontekstu, činjenica da je potvrda o zapleni prihvaćena kao dokaz u domaćem postupku protiv podnosioca predstavke trebalo je da navede Veće da utvrdi povredu člana 6. stav 1. Konvencije, što je Sud utvrđivao u pogledu ranijih slučajeva.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE