Presuda u predmetu Gjini protiv Srbije, doneta 15. januara 2019. godine, predstavka broj 1128/16

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 15. januara 2019. godine doneo presudu u predmetu Gjini protiv Srbije, predstavka broj 1128/16.

Postupak je pokrenut na osnovu predstavke Fabiana Gjinia, hrvatskog državljanina albanskog porekla, sa prebivalištem u Republici Hrvatskoj.

Podnosilac predstavke se prituživao da su ga zlostavljali pritvorenici sa kojima je delio ćeliju u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici. U tom smislu je tvrdio da ga organi tužene Republike Srbije nisu zaštitili, iako su znali da će on kao hrvatski državljanin albanskog porekla biti užasno tretiran. Takođe, on je istakao pritužbu da organi Tužene nisu sproveli krivičnu istragu protiv lica koja su ga zlostavljala.

Činjenično stanje

Podnosilac predstavke je dana 22. avgusta 2008. godine uhapšen od strane srpske policije zbog sumnje da je pokušao da plati putarinu na graničnom prelazu Tovarnik (granični prelaz između Republike Srbije i Republike Hrvatske) falsifikovanom novčanicom od deset evra. On  je proveo 31 dan u pritvorskoj jedinici pri Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, i pušten je iz pritvora 22. septembra 2008. godine.

Krivični postupak protiv podnosioca predstavke je obustavljen 30. septembra 2008. godine od strane organa gonjenja, jer su ispitivanja navodno falsifikovane novčanice od strane veštaka pokazala da je ona zapravo bila autentična.

Prema navodima podnosioca predstavke, zlostavljanje i ponižavanje su počeli odmah po njegovom dolasku u pritvorsku jedinicu. Zatvorenici sa kojima je delio ćeliju su ga prisiljavali da obriše pod ćelije, udarali su ga i šutirali, tuširali su ga hladnom vodom, terali ga da celu noć drži stopala u hladnoj vodi i pretili da će iscenirati njegovo samoubistvo. Takođe, prema njegovim navodima, pritvorenici su ga terali da peva srpske nacionalističke pesme, a jedne večeri su ga i drogirali, silovali i obrijali mu glavu i obrve. Prema navodima podnosioca predstavke, zatvorski čuvari su bili potpuno svesni toga šta mu se događa, a čak su mu se i otvoreno smejali. Nakon što je njegov advokat zahtevao premeštaj, podnosilac je premešten u drugu ćeliju, nakon čega prema njegovim rečima, on više nije zlostavljan.

Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) je istakla da verzija događaja podnosioca predstavke nije potkrepljena dokazima.

Podnosilac predstavke je 25. decembra 2009. godine podneo parničnu tužbu protiv Republike Srbije pred Drugim opštinskim sudom. On je tražio naknadu štete za njegov pritvor, kao i nematerijalnu štetu zbog pretrpljenog straha, fizičkog bola i psihičke uznemirenosti kojima je bio izložen tokom boravka u pritvoru. Pravosnažnom presudom od 10. decembra 2013. godine utvrđeno je da je podnosilac patio od akutnog stresnog poremećaja kao rezultat pritvaranja i maltretiranja, a posledično mu je dosuđeno 200.000 dinara na ime nematerijalne štete usled umanjenja opšte životne aktivnosti od 10%. Takođe, dosuđeno mu je i 50.000 dinara zbog pretrpljenog straha.

Podnosilac je nakon toga podneo i ustavnu žalbu, međutim ona je odbačena od strane Ustavnog suda.

U pogledu zlostavljanja koje je pretrpeo tokom perioda pritvora, podnosilac predstavke se takođe žalio predsedniku Republike Srbije i ministru pravde, ali nije dobio odgovor sa tim u vezi. Takođe, on se prituživao i Pokrajinskom ombudsmanu i Zaštitniku građana Republike Srbije, na šta su navedeni organi odgovorili da nisu nadležni za postupanje po predmetnim pritužbama.

Prigovori Vlade

Vlada je istakla prigovor da predstavka podnosioca treba da bude odbačena zbog nepostojanja statusa žrtve, a imajući u vidu da je podnosilac dobio adekvatnu naknadu nematerijalne štete pred domaćim parničnim sudovima. Međutim, Sud je odbio ovaj prigovor sa obrazloženjem da iznosi koji su dosuđeni u domaćem postupku nisu dovoljni da bi otklonili status žrtve podnosioca.

Vlada je istakla i prigovor da predstavka podnosioca treba da bude odbačena jer podnosilac nije pravilno iskoristio ustavnu žalbu, time što nije potkrepio svoje pritužbe dokazima. Međutim, Sud je odbacio ovaj prigovor Vlade sa obrazloženjem da je podnosilac predstavke podneo pritužbe u skladu sa domaćim pravom, kao i jer ih je potkrepio relevantnim dokumentima i odlukama domaćih vlasti.

Vlada je takođe istakla prigovor da predstavka podnosioca treba da bude odbačena jer podnosilac nije iskoristio domaća pravna sredstva u pogledu pritužbe da domaći organi nisu sproveli adekvatnu istragu u vezi sa navodnim zlostavljanjem. Konkretno, Vlada je istakla da podnosilac predstavke nije podneo krivičnu prijavu protiv osoba koje su ga navodno zlostavljale. Sud je odbio ovaj prigovor prilikom odlučivanja o osnovanosti pritužbi (videti dole).

Osnovanost

Vlada je istakla da podnosilac predstavke nije dostavio dokaze kojima bi dokazao da je bio podvrgnut zlostavljanju od strane pritvorenika sa kojima je delio ćeliju u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici. Konkretno, ukazano je da je podnosilac predstavke propustio da dostavi medicinsku dokumentaciju ili da pozove bilo kog očevica koji bi mogao potvrditi njegove tvrdnje o zlostavljanju. Takođe, Vlada je istakla da zatvorski organi nisu mogli da zaštite podnosioca, imajući u vidu da podnosilac nije obavestio zatvorske vlasti da je bio izložen zlostavljanju, niti je podneo tužbu protiv pritvorenika sa kojima je delio ćeliju.

Odlučujući o osnovanosti pritužbi, Sud je najpre utvrdio da je podnosilac predstavke zaista pretrpeo zlostavljanje od strane drugih pritvorenika sa kojima je delio ćeliju, kao i da je to zlostavljanje bilo takvog intenziteta da se može primeniti član 3. Konvencije. Ovaj zaključak Sud je izveo na osnovu činjenice što su domaći parnični sudovi utvrdili da je podnosilac predstavke pretrpeo umanjenje opšte životne aktivnosti od 10%. Pored toga, Sud je konstatovao da je u izveštajima CPT-a nasilje među zatvorenicima u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici više puta naglašavano kao ozbiljan problem, kako pre tako i nakon događaja iz ovog predmeta.

Nakon što je utvrdio da je bilo zlostavljanja, Sud je prešao na pitanje da li je država odgovorna za nepreduzimanje mera za sprečavanje zlostavljanja. U tom smislu, Sud je stao na stanovište da je zatvorsko osoblje moralo primetiti da su obrve podnosioca predstavke bile obrijane, da je imao čudnu frizuru i da je njegova koža bila oštećena, kao i da je osoblje moralo čuti ili je trebalo da čuje vrištanje podnosioca predstavke i pevanje nacionalističkih pesama tokom noći. Imajući navedeno u vidu, Sud je utvrdio povredu člana 3. Konvencije jer Tužena nije uspela da zaštiti podnosioca od zlostavljanja koje je doživeo.

Sud je, nakon toga, prešao na razmatranje pritužbe podnosioca da organi Tužene nisu sproveli adekvatnu istragu radi identifikovanja i kažnjavanja počinilaca zlostavljanja. Vlada je, u tom smislu, istakla da njeni organi nisu mogli da sprovedu istragu, budući da podnosilac nije podneo krivičnu prijavu, niti se prituživao zatvorskim vlastima. Pored toga, Vlada je tvrdila da posredni dokazi, utvrđeni u parničnom postupku, ne bi bili dovoljni za pokretanje krivične istrage. Međutim, Sud je stao na stanovište da nepodnošenje krivične prijave od strane podnosioca predstavke nije sprečavalo javnog tužioca da pokrene krivični postupak, niti je sprečavalo druge domaće organe da obaveste javnog tužioca o navodima o zlostavljanju. Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio prigovor Vlade u vezi sa neiscrpenošću krivične prijave, nakon čega je i utvrdio da je došlo do kršenja proceduralnog apekta člana 3. Konvencije.

S obzirom na utvrđene povrede Konvencije, Sud je dosudio podnosiocu 25.000 evra na ime nematerijalne štete, kao i 2.000 evra na ime pretrpljenih troškova.

 

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE