Presuda u predmetu Dimović i drugi protiv Srbije, doneta 11. decembra 2018. godine, predstavka broj 7203/12

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 11. decembra 2018. godine doneo presudu u predmetu Dimović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 7203/12.

Podnosioci predstavke su se prituživali prema članu 6. st. 1. i 3(d) Konvencije na pravičnost domaćeg krivičnog postupka, ističući da je predmetna krivična presuda (kojom su oni oglašeni krivim) zasnovana na iskazu saokrivljenog R.K, koga nisu imali priliku da ispitaju, odnosno da provere njegove navode na javnom pretresu.

Sud je najpre cenio argument Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) da se, u skladu sa domaćim pravom, iskazi pred sudom od strane saokrivljenog mogu prihvatiti kao dokaz ukoliko je on ili ona u međuvremenu preminuo/la. Naime, Sud je istakao da ova odredba domaćeg prava ne može lišiti optuženog prava da, u skladu sa članom 6. stav 3(d) Konvencije, ispita ili prouči bilo kakve materijalne dokaze istaknute protiv njega ili nje.

Sud je zatim konstatovao da je očigledno da je postojao opravdan razlog za neprisustvovanje R.K. javnom pretresu, imajući u vidu njegovu tešku bolest i potonju smrt. U tom smislu, dakle, nije bilo odgovornosti Republike Srbije samim tim što je njegov iskaz pročitan na glavnom pretresu i uvršten u dokazni materijal.

U sledećem koraku, Sud je ispitivao da li se domaći krivični sud oslonio samo na sporni iskaz R.K, odnosno da li je to bio jedini dokaz na osnovu koga je utvrđena krivična odgovornost podnosilaca. U tom smislu, Sud je uzeo u obzir stav drugostepenog suda (Apelacioni sud u Novom Sadu), prema kome je sporni iskaz bio jedini dokaz protiv prvog podnosioca predstavke. Sa druge strane, prema drugostepenom sudu, u odnosu na drugog i trećeg podnosioca postojali su i drugi dokazi, pored spornog iskaza R.K. Konkretno, potvrđujući (dodatni) dokazi protiv drugog i trećeg podnosioca predstavke bili su izskaz svedoka U.Đ. i DNK materijal za koji je utvrđeno da pripada trećem podnosiocu predstavke (a koji je pronađen u napuštenom automobilu u blizini mesta zločina).

Imajući u vidu da je utvrdio da iskaz R.K. nije bio jedini dokaz na osnovu koga je zasnovana osuda drugog i trećeg podnosioca, Sud je analizirao relevantne dokaze da bi utvrdio da li je iskaz R.K. bio odlučujući dokaz. Analizom predmetnih dokaza, Sud je zaključio da je predmetni iskaz R.K. bio odlučujući u odnosu na drugog podnosioca predstavke. Sa druge strane, Sud je utvrdio da predmetni iskaz nije bio odlučujući dokaz u odnosu na trećeg podnosioca predstavke, imajući u vidu da je njegov DNK materijal pronađen u automobilu blizu mesta zločina, pored koga su bile pobacane ukradene stvari. Imajući u vidu da je utvrdio da je iskaz R.K. bio jedini dokaz protiv prvog podnosioca, Sud je konstatovao da je predmetni iskaz bio odlučujući i u odnosu na ovog podnosioca.

Na kraju, Sud je cenio da li su domaći organi primenili odgovarajuće zaštitne mere koje bi mogle da predstavljaju protivtežu činjenici da je presuda zasnovana na iskazu odsutnog svedoka. Najpre, Sud je utvrdio da se činjenica da je osporeni iskaz R.K. dat u prisustvu i pod nadzorom istražnog sudije sama po sebi ne može smatrati merom koja može zameniti pravo podnosilaca predstavki da istog ispita. Međutim, Sud je utvrdio da ovo predstavlja jednu od proceduralnih zaštitnih mera prava na pravično suđenje. Sud je dalje istakao da je u konretnom slučaju bilo adekvatno sprovesti video snimanje toka ispitivanja R.K, kao vid zaštitne mere, međutim, konstatovanio je da to nije učinjeno jer domaće pravo nije predviđalo takvu mogućnost u fazi istrage. Pored toga, Sud je utvrdio da u presudi domaćeg suda nema naznaka da je sa posebnom pažnjom ispitana pouzdanost iskaza R.K, niti da je sud pridao manju težinu predmetnom iskazu (budući da okrivljeni nisu imali mogućnost da ispitaju R.K. na usmenom pretresu). Pored toga, Sud je imao u vidu da domaći sudovi nisu uzeli u obzir činjenicu da je predmetni iskaz kasnije povučen.

Na osnovu svega navedenog, Sud je utvrdio da nije došlo do kršenja člana 6. stav 1. Konvencije tumačenog zajedno sa članom 6. stav 3(d) Konvencije u pogledu trećeg podnosioca predstavke, ali da je došlo do povrede tog člana u pogledu prvog i drugog podnosioca predstavke. Posledično, Sud je dosudio prvom i drugom podnosiocu odgovarajuće iznose na ime pretrpljene nematerijalne štete i troškova postupka.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE