Prikaz odluke u predmetu Aleksandar Mastelica i drugi protiv Srbije, predstavka broj 14901/15

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) je 10. decembra 2020. godine objavio Odluku u predmetu Mastelica i drugi protiv Srbije, predstavka broj 14901/15 kojom je predstavku podnosilaca odbacio kao očigledno neosnovanu u skladu sa odredbama čl. 35. st. 3(a) i 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija).

Svi podnosioci predstavke živeli su u naseljima Vinča i Kaluđerica, u beogradskoj opštini Grocka. Za to područje Grad Beograd je 14. oktobra 1988. godine usvojio detaljan urbanistički plan koji se odnosio na izgradnju visokonaponskog (400 kV) dalekovoda, a koji će raditi na 50 Hz.  U to vreme taj deo Beograda je bio slabo naseljen. U narednom periodu, došlo je do intezivnog razvoja tog područja izgradnjom kuća, škola i vrtića, kao i komercijalnih i industrijskih objekata, a neki objekti su izgrađeni i bez potrebnih građevinskih dozvola.

Oslanjajući se na različite odredbe Konvencije i njenih Protokola, podnosioci predstavke su se u suštini žalili da navedeni dalekovod ima posebno štetan uticaj na njihovo zdravlje, kao i zdravlje njihovih porodica, te da nisu bili u mogućnosti da pravilno učestvuju u postupcima koji su doveli do odobravanja njegove izgradnje.

Okolnosti predmeta

U periodu od novembra 2003. godine do 15. oktobra 2015. godine kada je sporni dalekovod izgrađen, državni organi su potvrdili važenje urbanističkog plana iz 1988. godine i u skladu sa tim propisali uslove za izgradnju dalekovoda, izvršili eksproprijaciju nepokretnosti, izradili Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, obavestili javnost o javnoj raspravi u dnevnom listu u „Politika“, nakon čega su odobrili izgradnju dalekovoda.

Između aprila 2013. i marta 2014. godine, Opština Grocka kontaktirala je u ime podnosilaca predstavke različite državne organe i institucije, pitajući ih da li se izgradnja dalekovoda može „drugačije“ sprovesti, na primer premeštanjem na drugu trasu ili čak obustavljanjem.  Grad Beograd je 20. avgusta 2014. godine, između ostalog, obavestio podnosioce predstavke o postupku koji bi trebalo slediti ako žele da se dalekovod preseli na drugu lokaciju.

Podnosioci predstavke su se obratili Zaštitniku građana koji je 12. novembra 2014. godine izdao Preporuku nadležnim organima da ponovo razmotre moguće uticaje dalekovoda na životnu sredinu, uzimajući u obzir aktuelnu situaciju na terenu i kao deo postupka koji će u potpunosti informisati i uključiti sve zainteresovane strane. Konačno, Zaštitnik građana je smatrao da bi, ukoliko bi se na kraju utvrdio bilo kakav negativni uticaj, trebalo istražiti druga međusobno prihvatljiva rešenja. To bi, na primer, moglo da znači preseljenje dalekovoda na drugu trasu ili preseljenje samog naselja na drugu lokaciju.

Podnosioci su podneli ustavnu žalbu koju je Ustavni sud odbacio zbog toga što nisu iscrpeli sve domaće pravne lekove. Ustavni sud je posebno utvrdio da je trebalo da pokrenu upravni spor protiv vladinih odluka od 11. juna 2009. i 14. oktobra 2010. godine, kao i protiv odluke Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja od 31. decembra 2010. godine, dok je u pogledu odluke Ministarstva za infrastrukturu i energetiku od 21. juna 2011. godine  trebalo da podnesu žalbu Vladi.

Podnosioci su se obraćali i drugim državnim institucijama (Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, Javnom preduzeću Nuklearni objekti Srbije, Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“, Elektrotehničkom institutu „Nikola Tesla“) koji su im predstavili, između ostalog, relevantne nacionalne i međunarodne standarde u pogledu nejonizujućeg zračenja i moguće zdravstvene rizike.

Ocena Evropskog suda

Evropski sud je zaključio da nije potrebno razmatranje vladinog prigovora u pogledu iscrpljivanja domaćih pravnih lekova, jer su predstavke podnosilaca u svakom slučaju neprihvatljive. Sud je primetio da su relevantni domaći propisi predviđali da su za širu javnost i frekvencije od 50 Hz relevantne granice izloženosti 2 kV/m, odnosno 40 mikrotesla za električna i magnetna polja, dok su relevantna međunarodna ograničenja bila 5 kV/m, odnosno 200 mikrotesla.

Međutim, prema informacijama iz spisa predmeta, najviši zabeleženi nivoi u ovom slučaju bili su približno 3,002 kV/m i 2,10 mikrotesla, pri čemu se čak i to zasnivalo na ispitivanjima sprovedenim na lokacijama koje su očigledno bile kilometrima udaljene od mesta prebivališta podnosilaca predstavke.  U svakom slučaju, te brojke su i dalje bile znatno ispod gore pomenutih međunarodnih standarda, koje je preporučila Svetska zdravstvena organizacija, a koje je Evropski sud već prihvatio kao relevantne u proceni nivoa elektromagnetnog zračenja izazvanog visokonaponskim dalekovodima. Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije su 4, 5. i 9. aprila 2016. godine izveli opsežnu vežbu procene nivoa zračenja na pet odvojenih lokacija, naizgled u domovima ili u blizini mesta prebivališta prvog, sedmog, trinaestog, petnaestog i šesnaestog podnosioca predstavke,  kao i na igralištu lokalnog vrtića, te su zabeležili maksimalne nivoe intenziteta električnog i magnetnog polja od približno 1,513 kV/m, odnosno 1,06 mikrotesla, što je bilo znatno ispod gore pomenutih relevantnih nacionalnih i međunarodnih standarda. Štaviše, dok epidemiološke studije sugerišu da bi svakodnevno izlaganje slabom magnetnom polju (većem od 0,3 - 0,4 mikrotesla) moglo biti povezano sa povećanim rizikom od leukemije u detinjstvu, ICNIRP smernice ističu da uzročno-posledična veza između magnetnog polja i leukemije dece nije utvrđeno i da ne postoje nikakvi drugi dugoročni efekti.

U ovim okolnostima, Evropski sud je utvrdio da nije dokazano da su vrednosti elektromagnetnih polja generisana navedenim visokonaponskim delekovodom imale štetan uticaj na podnosioce predstavke ili njihove porodice. Puka bojazan od dugoročnih negativnih posledica ne može da dovede do primene člana 8. Konvencije i zbog toga Sud stoga smatra da nije postignut minimalni prag ozbiljnosti potreban za utvrđivanje povrede člana 8. Konvencije. Shodno tome, Evopski sud je naveo da se ne može zaključiti da Tužena država nije preduzela razumne mere da zaštiti bilo koje pravo podnosilaca predstavke zajemčeno tom odredbom.

 Na kraju, Evropski sud je zaključio da, iako je tačno da su određene domaće institucije, naročito Zaštitnik građana i Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu, izrazile zabrinutost zbog situacije na koju se žale podnosioci predstavke, nisu to učinile na osnovu dokaza da je podnosiocima predstavke navedeni dalekovod već naneo štetu. Umesto toga, oni su uzeli u obzir opšte ciljeve zaštite životne sredine, koji se prilično razlikuju od ciljeva člana 8. Konvencije, odnosno pružanja zaštite onima koji su lično pogođeni kršenjem njihovih osnovnih ljudskih prava. Ni član 8. ni bilo koje druge odredbe Konvencije ili njenih Protokola nisu posebno razvijene da obezbede zaštitu životne sredine; drugi međunarodni instrumenti i domaće zakonodavstvo su pogodniji za rešavanje takvih pitanja.

S obzirom na prethodno rečeno, Evropski sud je predstavke podnosilaca proglasio očigledno neosnovanim i odbacio u skladu sa čl. 35. st. 3(a) i 4. Konvencije.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE