Prikaz odluke AMIS TELEKOM DOO protiv Srbije (predstavka broj 40234/16)

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 17. maja 2022. godine doneo, a 9. juna 2022. objavio presudu tročlanog sudijskog odbora u predmetu Amis Telekom DOO protiv Srbije.

Kompanija podnosilac predstavke (u daljem tekstu: Kompanija) prituživala se na povredu slobode izražavanja i prava na imovinu, a naročito što nije dobila dozvolu za postavljanje bežične mreže za reemitovanje kablovskih televizijskih i radio programa i pružanje internet usluga, kao i na nepostojanje delotvornog pravnog leka i preteranu dužinu trajanja upravnog postupka u vezi sa izdavanjem dozvole, ukazujući na povrede čl. 6, 10. i 13. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) i člana 1. Protokola broj 1. uz Konvenciju.

OKOLNOSTI SLUČAJA

Kompanija se 4. marta 2005. godine obratila Ministarstvu za kapitalne investicije (u daljem tekstu: Ministarstvo), koje je u to vreme bilo nadležno za izdavanje dozvola iz konkretne oblasti, tražeći dozvolu za postavljanje i rad mreže predajnika u određenom frekventnom opsegu. Ministarstvo nije donelo formalnu odluku o navedenom zahtevu.

Dana 27. avgusta 2005. godine, stupanjem na snagu Zakona o telekomunikacijama, uspostavljena je Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu: Agencija) i postala je nadležna za rešavanje ovih pitanja.

Tom prilikom uveden je i novi sistem izdavanja dozvola koji je razlikovao izdavanje pojedinačnih dozvola (na osnovu javnog poziva za podnošenje ponude za ograničene frekvencije) i opštih dozvola (koja bi se izdavale na osnovu standardnih uslova).

Agencija međutim nije donela ni jednu zvaničnu odluku o zahtevu Kompanije, te je Kompanija 4. jula 2007. godine podnela tužbu zbog ćutanja uprave.

Upravni sud je 8. novembra 2012. godine usvojio žalbu Kompanije i naložio Agenciji da odluči o podnetom zahtevu.

Nakon toga, Agencija je dva puta odbila zahteve Kompanije s obrazloženjem da je predmetna dozvola obuhvatala niz frekvencija koji se mogu kupiti samo javnim tenderom, a da takvog postupka nije bilo, kao i da Agencija nije nadležna da odlučuje o zahtevu Kompanije podnetom Ministarstvu.

Obe odluke Agencije je Upravni sud poništio dana 28. decembra 2015. godine.

U međuvremenu, Kompanija je podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu.

Ustavni sud je u svojoj odluci utvrdio da je Kompaniji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i dosudio joj iznos od 500 EUR na ime nematerijalne štete, a preostali deo ustavne žalbe odbacio je kao preuranjen.

Agencija je 7. juna 2021.godine odbila zahtev od 4. marta 2005. godine smatrajući da saglasno relevantnim planovima distribucije frekvencija traženi opseg frekvencija nije dostupan Kompaniji.

Postupak pred Upravnim sudom u vezi sa ovom odlukom i dalje traje.

OCENA SUDA

Navodna povreda člana 10. Konvencije

Razmatrajući osnovanost pritužbe o navodnoj povredi prava Kompanije da saopštava informacije i ideje, Sud je pošao od opštih principa pluralizma u audiovizuelnom sektoru koji su izneti u predmetu Centro Europa 7 S.r.l. i Di Stefano protiv Italije ([Vv], broj 38433/09, st. 129. - 135, ESLjP 2012). Sud je ranije zaključio da postojanje održive alternative u organizovanju emitovanja može dovesti do kompatibilnosti ograničenja nametnutih zakonom u ovoj oblasti sa članom 10. Konvencije.

Vlada Republike Srbije je tvrdila da ograničenje koje proizilazi iz izmena zakona u pogledu korišćenja frekvencija koje je tražila Kompanija za svoju bežičnu mrežu nije bilo nesrazmerno, jer je Kompanija u svakom trenutku mogla da pruža svoje usluge koristeći druge tehnologije pod opštim režimom licenciranja. Dodatno, ukazano je da je od 2012. godine, prema novim propisima, određeni opseg frekvencija stavljen na raspolaganje bežičnim mrežama na osnovu pojedinačne dozvole izdate na zahtev i bez postupka javnog nadmetanja.

Kompanija na gorenavedene argumente Vlade nije dostavila svoje komentare.

Kako je novi zakon koji reguliše sektor telekomunikacija stupio nakon nešto više od 5 meseci nakon što je Kompanija podnela zahtev a pre nego to je nadležno Ministarstvo donelo bilo kakvu odluku, te kako Kompanija nije podnela novi zahtev za izdavanje dozvole po novom zakonu, Sud je naglasio da ne može apstraktno ispitivati kompatibilnost ovog zakonodavstva sa Konvencijom.

Imajući u vidu informacije koje je dostavila Vlada i nedostatak bilo kakvog objašnjenja od strane Kompanije, Sud je pritužbu u vezi sa mešanjem u pravo Kompanije da saopštava informacije i ideje odbacio kao očigledno neosnovanu u skladu sa odredbama člana 35. st. 3. i 4. Konvencije.

Navodna povreda člana 1. Protokola broj 1. uz Konvenciju

U odnosu na pritužbu Kompanije koja se odnosi na povredu prava na imovinu, Sud je konstatovao da Kompaniji nikada nije bila dodeljena predmetna dozvola, te da se zbog toga ne može smatrati da ona ima bilo kakav imovinski interes povezan sa njenim korišćenjem.

Dodatno, Sud je istakao da ne postoji ništa što bi ukazivalo da bi sam zahtev za izdavanje dozvole doveo do finansijskih prava i interesa koji bi se mogli smatrati „imovinom“ u smislu člana 1. Protokola broj 1. uz Konvenciju, niti je Kompanija iznela takav argument.

Stoga je Sud ocenio da je pritužba u ovom delu ratione materiae nespojiva sa odredbama Konvencije u smislu odredbe člana 35. stav 3, te je istu odbacio u skladu sa odredbom člana 35. stav 4 Konvencije.

Navodna povreda člana 13. Konvencije

Kako su suštinske pritužbe Kompanije prema članu 10. Konvencije i članu 1. Protokola broj 1. uz Konvenciju proglašene neprihvatljivim, Sud je ocenio da ne postoji „osnovan“ zahtev prema članu 13. Konvencije, te da je i u ovom delu predstavka očigledno neosnovana i odbačena je u skladu sa odredbama člana 35. st. 3(a) i 4. Konvencije.

Navodna povreda člana 6. stav 1. Konvencije

U odnosu na pritužbu Kompanije u pogledu dužine trajanja upravnog postupka u vezi sa izdavanjem dozvole, Sud je konstatovao da je zahtev za izdavanje dozvole podnet nadležnom Ministarstvu 4. marta 2005. godine, ali da je period koji treba uzeti u obzir počeo da teče tek od 4. oktobra 2007. godine kada je Kompanija podnela tužbu nadležnom sudu, uz konstataciju da postupak još uvek nije okončan.

Međutim, Sud je ukazao da je zbog prekomerne dužine trajanja postupka Ustavni sud već utvrdio da je Kompaniji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i utvrdio joj pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 EUR.

Sud je dalje naglasio da dodeljeni iznos na ime naknade nematerijalne štete odgovara iznosu od 33% koji bi Sud dosudio u skladu sa svojom praksom za period od 4. oktobra 2007. do 8. novembra 2012. godine (kada je Upravni sud naložio Agenciji da nastavi sa postupkom bez daljeg odlaganja.

Stoga je Sud ocenio da Kompanija, za period koji je obuhvaćen usvajajućom odlukom Ustavnog suda, nema status „žrtve“ u smislu člana 34. Konvencije.

Za period nakon toga, Sud je ocenio da je Kompanija trebalo da se ponovo obrati Ustavnom sudu.

Polazeći od iznetog, Sud je pritužbe delom odbacio kao očigledno neosnovane, a delom zbog neiscrpljivanja domaćih pravnih sredstava, u skladu sa odredbama člana 35. st. 1, 3. i 4. Konvencije.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE