Чланци

Четири представке проглашене недопуштеним

Бењоцки и други против Србије (п. 5958/07)
Радин против Србије (п. 6561/07)
Киш против Србије (п. 8093/07)
Њергеш против Србије (п. 9162/07)

Европски суд за људска права (Суд) је већином гласова 15. децембра 2009. године донео јединствену одлуку поводом представки које су одвојено поднели Нада, Владимир и Кристина Бењоцки, Иванка Радин, Ласло Киш и Шандор Њергеш, сви преко истог пуномоћника - адвоката Драгана Радина из Зрењанина и који су истакли повреду права на суђење у разумном року, са позивом на члан 6 став 1 Европске конвенције о људским правима.

Суд је поменутом одлуком ове представке прогласио недопуштеним због повреде правила поверљивости поступка преговора о пријатељском поравнању од стране адвоката. С обзиром да је овај поступак адвоката Суд окарактерисао као злоупотребу права на представку, сходно члановима 35 став 3 и 4 Европске конвенције за људска права, све представке су проглашене недопуштеним и скинуте су са листе случајева пред Судом.

Доносећи овакву одлуку Суд се руководио  следећим чињеницама, а на које је указао заступник током поступка: а) пуномоћник подносилаца је у штампи изнео детаље преговора о пријатељском поравнању („Зрењаниснке новине“ и „Дневник“); б) од Суда је био упозорен на поверљиви карактер преговора о пријатељском поравнању; в) подносиоци и адвокат су били дужни да поштују правила о поверљивости преговора о пријатељском поравнању и нису пружили ниједан убедљиви разлог због кога су пропустили да се повинују тим правилима.

Ова одлука указује да Суд стриктно поштује правила поврељивости поступка за поравнање, а сходно члану 38 став 2 и својој пракси која је цитирана у овом случају.

Бењоцки и други, Радни, Киш и Њергеш против Србије (5958/07, 6561/07, 8093/07 и 9162/07) (248.61 kB 2010-01-19 15:41:36)

 

Добродошли на сајт Заступника РС пред ЕСЉП

    Србија и Црна Гора ратификовала је Европску конвенцију о људским правима и основним слободама у децембру 2003. године чиме су се стекли услови да се појединачне представке односно жалбе подносе и против Србије и Црне Горе. Будући да се појединачне жалбе могу подносити и против Србије и Црне Горе, неопходно је било да се установи Заступник, односно бранилац или државни агент, Imageкоји би штитио права и интересе Србије и Црне Горе пред Европским судом за људска права. Регулисање заступања Србије и Црне Горе и избор заступника изричито су предвиђени и у Студији изводљивости Европске комисије и у Акционом плану за реализацију европског партнерства. У складу са наведеним Уредбом о заступнику Србије и Црне Горе пред Европским судом за људска права (Сл. лист СЦГ бр. 7/2005), установљава и регулише положај Заступника, а након распада државне заједнице СЦГ, положај Заступника је усклађен са новим положајем Републике Србије (Уредба о изменама и допунама Уредбе о заступнику СЦГ пред Европским судом за људска права - Сл. гласник 49/06, прећишћен текст ).

    Канцеларија Заступника почела је практично са радом у априлу 2006. године у оквиру тадашњег Министарства за људска и мањинска права СЦГ, а затим наставила са радом у оквиру Службе за људска и мањинска права Владе РС. Тек оформљена Канцеларија је уз све организационе промене, наставила да се свакодневно суочава са све већим бројем предмета и потребом да се успостави  боља координација са другим државним органима, како би одговори државе на представке Европском суду били што квалитетнији.

 

 
Претрага сајта
Банер