Заступник РС пред Европским судом за људска права

Предмети скинути са листе, 

због склапања поравнања пред Судом:

Одлука Митрев против Србије (13757/06) на српском језику
Одлука Ћурчић против Србије (32823/07) на српском језику
Одлука Чешљар против Србије (35027/07) на српском језику

Одлука Чешљар против Србије III (53738/07) на српском језику
Одлука Игњатовић против Србије (38355/06) на српском језику

због склапања поравнања ван Суда:

Одлука Милошевић против Србије (36166/08)

због прихватања једностране декларације заступника:

Одлука Кнежевић против Србије (46616/07) на српском језику

и због неактивности подносиоца представке:

Одлука Дебељевић против Србије (30903/04) на српском језику.

Из прелиминарног годишњег извештаја за 2008. годину, а који Европски суд за људска права објављује почетком сваке године за претходну годину може се извести закључак о континуираном порасту активности Европског суда за људска права. Наиме, у 2004. године  Суд је узео у разматрање 32500, у 2005. години 35400, у 2006. години 39400, у 2007. години 41700 представки грађана из свих држава чланица Савета Европе, док тај број на крају 2008. године износи 49.900 представки. Само везано за руско-грузијски конфликт Суду је поднето крајем 2008. године преко 3000 представки. У односу на поједине државе највећи број представки узет је у разматрање у односу на Русију (27. 250) представки што чини 28% свих случајева пред Судом. На Турску отпада 11,4 % свих представки, а на Румунију 9,1% свих представки. У самом врху по броју представки које Суд разматра налазе се и Украјина, Италија, Пољска, Словенија (3.200 представки), Немачке, Молдавија, Француска, Бугарска и Чешка (2.100 представки, што чини 2,2% свих представки). Одмах иза ових држава по броју представки које је Суд узео у рад налази се Србија  (2.084 представке, тринаесто место), па имајући у виду чињеницу да се представке против Србије могу подносити тек од марта 2004. године, ради се о заиста импозантном броју представки које су поднете против Србије пред Судом.

Дана 27. јануара 2009. године Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је донео пресуду у горе наведеном предмету по представци г. Слободана Дорића из Београда. Овом пресудом Суд је утврдио да је повређено право заштићено чланом 6 став 1 (право на суђење у разумном року) и чланом 13 Конвенције (право на делотворно правно средство).

Наведеном пресудом Република Србија (у даљем тексту држава) је обавезана да у року од три месеца од правоснажности:

исплати подносиоцу представке на име нематеријалне штете износ од 3.500,00 евра у динарској противвредности на дан исплате, најкасније у року од три месеца од наступања правоснажности пресуде, уз обавезу исплате камате за износ накнаде који је плаћен након протека та три месеца.

Уколико се овај износи не исплати у наведеном року, на дан исплате ће се обрачунавати камата која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке уз додатак од три процентна поена.

Суд је одбио остатак тужбеног захтева подносиоца представке који је тражио 2 766 768,00 динара на име материјалне штете и 700 000,00 динара на име нематеријалне штете, као и 626 850,00 динара за трошкове пред домаћим судовима и 30.000 динара за трошкове пред Судом у Стразбуру.

Овај предмет се односи на извршне поступке које су покренуле подноситељке представке против предузећа Рашка Холдинг АД (прве две подноситељке), Трикотажа Рашка ДП (трећа подноситељка) и Рашка Холдинг – Памучна предионица (четврта подноситељка), пред Општинским судом у Новом Пазару, како би им се исплатиле накнаде на име  плаћеног одсуства и доприноси за пензијско и здравствено осигурање.