Заступник РС пред Европским судом за људска права

Сектор за заступање пред ECHR је припремио други Зборник одлука и пресуда ECHR у односу на Републику Србију, а који је издало Министарство за људска и мањинска права.

Министарство ће на захтев сваког државног органа бесплатно доставити примерак наведене књиге. 

Пресудом Европског суда за људска права од 28. априла 2009. године представка коју су поднеле Надежда, Светлана и Љиљана Бијелић проглашена је недопуштеном у односу на Републику Србију, док је по истој представци Република Црна Гора проглашена одговорном за кршење члана 1 Протокола 1 (право на мирно уживање имовине), па је обавезана да:

а) да у року три месеца од правоснажности пресуде обезбеди извршење  пресуде Основног суда у Подгорици од 26. јануара 1994. године;
б) да у истом року другом и трећем апликанту плати заједно 4500,00 евра на име нематеријалне штете и 700 евра на име трошкова поступка;
в) у случају да није у могућности да изврши правоснажну пресуду домаћег суда у року од три месеца, да у истом року плати другом и трећем апликанту суму од 92.000,00 евра уместо досуђених 4500,00 евра из ставке под б);
г) у случају закашњења у плаћању у обавези је да плати камату.

Вишак захтева апликаната за правичном накнадом одбијен је као неснован, док је Суд сматрао да нема потребе да се засебно расправља о повреди члана 6 став 1 Конвенције.

Европски суд за људска права је 28. априла 2009. године објавио пресуду по представци од 17. августа 2005. године заведеној под бројем 31320/05 коју је поднео подносилац Славиша Милошевић преко пуномоћника Николе Радосавовића. Овом пресудом утврђена је повреда члана 5 став 3 Европске конвенције о људским правима, а држава Србија је обавезана да подносиоцу плати 3000 евра на име нематеријалне штете и 500 евра на име трошкова поступка, а све у динарској протввредности, по средњем курсу на дан исплате.

Суд је одбио вишак захтева за накнаду до тражених 10.000 евра, док је поводом притужбе у вези са повредом слободе кретања (члан 2 Протокола 4) сматрао да није неопходно испитивање ове повреде.

Налози из пресуде

У наведеној пресуди објављеној 14. април 2009. године  Европски суд за људска права у Стразбуру (Суд) је утврдио, са 6 гласова за и 1 гласом против, да су подносиоцу представке, господину Недељку Фелбабу повређена права заштићена члановима 6 став 1 (право на суђење у разумном року), 8 (право на поштовање породичног живота) и 13 (права на делотворно правно средство) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Конвенција, у даљем тексту).

У складу са тим Суд је, такође са 6 гласова за и 1 гласом против, обавезао Републику Србију да:

- плати подносиоцу представке 4.000,00 евра у динарској противвредности на име нематеријалне штете, најкасније у року од три месеца од наступања правоснажности пресуде, уз обавезу исплате камате за износ накнаде који је плаћен након протека та три месеца.

Најзад, Суд је одбио остатак захтева за правичну накнаду (тражено 20.000 евра) и у целости је, због непоткрепљености доказима, одбио захтев за накнаду трошкова поступка (тражено 5.000 евра).