Заступник РС пред Европским судом за људска права

Европски суд за људска права  је дана 19. јануара 2010. године објавио пресуду Димитријевић и Јаковљевић против Србије  (бр. 34922/07).

Подноситељке представке су се притуживале на претерано дуго трајање парничног поступка ради издржавања детета.

Суд је утврдио да је дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције, нашавши да је држава одговорна за продужење трајања поступка за две године и три месеца, јер Општински суд у Нишу није прописно доставио предметну пресуду од 18. јануара 2005. године другој подноситељки представке (која је и законска заступница малолетне прве подноситељке). Због тог пропуста она је према налазу Суда, била онемогућена да изјави жалбу на предметну пресуду све до 27. априла 2007. године (видети ставове 9. и 15. ).

Због свега наведеног, а имајући у виду да Конвенција и домаћи закон обавезују на посебну марљивост у предметима који се односе на децу, као и своју праксу у сличним случајевима, Суд је нашао да трајање спорног домаћег поступка није у складу са захтевом „разумног рока“ (видети став 16.).

Европски суда за људска права је поводом  представке заведене под бројем 8044/06, поднете од стране чешке држављанке Драхомире Чижкове, објавио 19. јануара 2010. године пресуду којом је утврдио повреду члана 6 став 1 (право на суђење у разумном року) Европске конвенције о људским правима.

Бењоцки и други против Србије (п. 5958/07)
Радин против Србије (п. 6561/07)
Киш против Србије (п. 8093/07)
Њергеш против Србије (п. 9162/07)

Европски суд за људска права (Суд) је већином гласова 15. децембра 2009. године донео јединствену одлуку поводом представки које су одвојено поднели Нада, Владимир и Кристина Бењоцки, Иванка Радин, Ласло Киш и Шандор Њергеш, сви преко истог пуномоћника - адвоката Драгана Радина из Зрењанина и који су истакли повреду права на суђење у разумном року, са позивом на члан 6 став 1 Европске конвенције о људским правима.

Суд је поменутом одлуком ове представке прогласио недопуштеним због повреде правила поверљивости поступка преговора о пријатељском поравнању од стране адвоката. С обзиром да је овај поступак адвоката Суд окарактерисао као злоупотребу права на представку, сходно члановима 35 став 3 и 4 Европске конвенције за људска права, све представке су проглашене недопуштеним и скинуте су са листе случајева пред Судом.

Доносећи овакву одлуку Суд се руководио  следећим чињеницама, а на које је указао заступник током поступка: а) пуномоћник подносилаца је у штампи изнео детаље преговора о пријатељском поравнању („Зрењаниснке новине“ и „Дневник“); б) од Суда је био упозорен на поверљиви карактер преговора о пријатељском поравнању; в) подносиоци и адвокат су били дужни да поштују правила о поверљивости преговора о пријатељском поравнању и нису пружили ниједан убедљиви разлог због кога су пропустили да се повинују тим правилима.

Ова одлука указује да Суд стриктно поштује правила поврељивости поступка за поравнање, а сходно члану 38 став 2 и својој пракси која је цитирана у овом случају.

Бењоцки и други, Радни, Киш и Њергеш против Србије (5958/07, 6561/07, 8093/07 и 9162/07) (248.61 kB 2010-01-19 15:41:36)

Пресудом Европског суда за људска правa која је објављена 8. децембра 2009. године поводом представке Иштван Молнар Габора из Суботице заведене под бројем 22762/05, утврђено је да није било повреда члана 6 став 1 (право на суђење у разумном року) Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода  и члана 1 Протокола 1 уз поменуту Конвенцију (право на мирно уживање имовине).