НИКОЛИЋ против Србије
Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 13. маја 2025. године донео, а 3. јуна исте године објавио пресуду у предмету Николић против Србије, број 21155/22.
Пресуду је донео трочлани Одбор.
|
Предмет се односи на наводно злостављање подносиоца од стране полиције и на ефикасност истраге с тим у вези. Суд је оценио да докази које је подносилац доставио не указују да је његове здравствене проблеме проузроковала полиција, односно да се злостављање од стране полиције уопште догодило, те је његове притужбе у вези са материјалним аспектом члана 3. Конвенције одбацио као очигледно неосноване. Међутим, Суд је утврдио повреду процесног аспекта члана 3. Конвенције, јер истрага поводом притужби подносиоца није била ефикасна, у почетку није била ни независна и јер подносилац у истој није учествовао у довољној мери. |
ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА
Подносилац је 7. фебруара 2013. године, као малолетно лице, поднео кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву у Новом Саду (у наставку ОЈТ у Новом Саду) против неколико полицијских службеника Полицијске станице Бачки Петровац (у даљем тексту: ПС Бачки Петровац) због кривичних дела изнуђивање исказа, злостављање и мучење, противправно лишење слободе и расна и друга дискриминација. Тврдио је да га је 16. новембра 2012. године, док је испитиван у ПС Бачки Петровац о наводним крађама, полицајац Г.В. ударио ногом у стомак, док су га полицајци Б.Ј. и Б.М. ударили у главу, због чега је изгубио свест и пао на земљу, те да је потом одведен у дечју болницу где је оперисан због укљештене киле.
ОЈТ у Новом Саду је 30. октобра 2015. године одбацило кривичну пријаву подносиоца, јер је утврђено да не постоје основи сумње да је извршено кривично дело које се гони по службеној дужности.
Више јавно тужилаштво у Новом Саду (у даљем тексту: ВЈТ у Новом Саду) је 1. децембра 2015. године усвојило приговор подносиоца и указало на пропусте у поступању ОЈТ у Новом Саду које се састојало у чињеници да није обављено медицинско вештачење здравственог стања подносиоца након догађаја 16. новембра 2012. године, као и то да је истрага о незаконитом поступању полиције делегирана ПС Бачки Петровац, чији су службеници били предмет истраге, уместо да иста буде поверена Сектору унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова. ОЈТ у Новом Саду је наложено да испита сведоке и осумњичене, као и да наложи медицинско вештачење повреда које је претрпео подносилац.
ОЈТ у Новом Саду је 22. јула 2016. године узело изјаве од поменутих полицајаца који су негирали да су подносиоца на било који начин злостављали. Такође, крајем 2016. године је узета и изјава од подносиоца, док су тек две године касније (16. октобра 2018.) узете изјаве и од других сведока. Налаз и мишљење вештака медицинске струке достављен је тек у фебруару 2019. године и према истом није било доказа о видљивим повредама на телу подносиоца у време спорног догађаја. Био је примљен у болницу због претходног здравственог стања и вештак је закључио да је укљештена кила здравствено стање које није било узроковано наводном повредом.
Дана 19. јуна 2019. године ОЈТ у Новом Саду је поново одбацило кривичну пријаву подносиоца, ослањајући се на горе споменути лекарски извештај, закључивши да у медицинској документацији подносиоца нису забележене никакве повреде које је подносилац могао претрпети због наводног злостављања од стране полиције.
ВЈТ у Новом Саду је 24. октобра 2019. године приговор подносиоца одбио као неоснован.
Подносилац је 10. септембра 2018. године поднео Уставном суду уставну жалбу против радњи нечињења ОЈТ у Новом Саду у предмету Кт. 2307/13 и радњи полицијских службеника Министарства унутрашњих послова – Полицијска управа Нови Сад – ПС Бачки Петровац и ПС Бач од 16. новембра 2012.
Уставни суд је одлуком Уж-10205/2018 од 4. октобра 2021. године одбио као неосновану уставну жалбу подносиоца у делу који се односи на повреду члана 25. Устава, док је у осталом делу уставну жалбу одбацио. У образложењу, Уставни суд је навео да су евентуални недостаци истраге отклоњени поступањем ОЈТ у Новом Саду у њеном наставку, након обавезног упутства ВЈТ у Новом Саду Ктпо. 283/15 од 1. децембра 2015. године. Што се тиче материјалног аспекта овог члана Устава, Уставни суд је утврдио да судско-медицинским вештачењем није утврђено постојање повреда подносиоца, као и да он није доставио доказе уз помоћ којих би могао тврдити супротно.
ПРИТУЖБЕ ПОДНОСИОЦА И ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ
Подносилац је представку Суду поднео 1. априла 2022. године.
У представци се притуживао на повреду забране мучења из члана 3. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) наводним злостављањем од стране полиције, као и на ефикасност истраге у вези са његовим притужбама с тим у вези.
ОДЛУКА СУДА
Суд је притужбе подносиоца о повреди материјалног аспекта члана 3. Конвенције одбацио као очигледно неосноване. Наиме, Суд је, примењујући стандард ''ван разумне сумње'', оценио да подносилац није доказао да је био подвргнут злостављању од стране полиције, будући да медицинска документација о болничком лечењу подносиоца указује на то да подносилац није имао видљивих повреда и да је укљештена кила због које је лечен била здравствено стање које није узроковано повредом.
Међутим, Суд је оценио да је дошло до повреде процесног аспекта члана 3. Конвенције. Ово из разлога што је истрага о његовим наводима да је био подвргнут злостављању од стране полиције предуго трајала, са значајним кашњењима, јер истрага није била независна у почетку (а што је констатовало и ВЈТ у Новом Саду) и јер је подносилац испитан више од три године након самог догађаја (при чему није имао процесни статус у истрази, што га је лишило могућности да учествује у истражним радњама у мери неопходној за заштиту његових легитимних интереса).
ПРАВИЧНО ЗАДОВОЉЕЊЕ (члан 41. Конвенције)
Суд је обавезао Републику Србију да подносиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 1.800,00 евра, а на име трошкова поступка износ од 2.100 евра.