NIKOLIĆ protiv Srbije
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 13. maja 2025. godine doneo, a 3. juna iste godine objavio presudu u predmetu Nikolić protiv Srbije, broj 21155/22.
Presudu je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na navodno zlostavljanje podnosioca od strane policije i na efikasnost istrage s tim u vezi. Sud je ocenio da dokazi koje je podnosilac dostavio ne ukazuju da je njegove zdravstvene probleme prouzrokovala policija, odnosno da se zlostavljanje od strane policije uopšte dogodilo, te je njegove pritužbe u vezi sa materijalnim aspektom člana 3. Konvencije odbacio kao očigledno neosnovane. Međutim, Sud je utvrdio povredu procesnog aspekta člana 3. Konvencije, jer istraga povodom pritužbi podnosioca nije bila efikasna, u početku nije bila ni nezavisna i jer podnosilac u istoj nije učestvovao u dovoljnoj meri. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Podnosilac je 7. februara 2013. godine, kao maloletno lice, podneo krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu (u nastavku OJT u Novom Sadu) protiv nekoliko policijskih službenika Policijske stanice Bački Petrovac (u daljem tekstu: PS Bački Petrovac) zbog krivičnih dela iznuđivanje iskaza, zlostavljanje i mučenje, protivpravno lišenje slobode i rasna i druga diskriminacija. Tvrdio je da ga je 16. novembra 2012. godine, dok je ispitivan u PS Bački Petrovac o navodnim krađama, policajac G.V. udario nogom u stomak, dok su ga policajci B.J. i B.M. udarili u glavu, zbog čega je izgubio svest i pao na zemlju, te da je potom odveden u dečju bolnicu gde je operisan zbog uklještene kile.
OJT u Novom Sadu je 30. oktobra 2015. godine odbacilo krivičnu prijavu podnosioca, jer je utvrđeno da ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu (u daljem tekstu: VJT u Novom Sadu) je 1. decembra 2015. godine usvojilo prigovor podnosioca i ukazalo na propuste u postupanju OJT u Novom Sadu koje se sastojalo u činjenici da nije obavljeno medicinsko veštačenje zdravstvenog stanja podnosioca nakon događaja 16. novembra 2012. godine, kao i to da je istraga o nezakonitom postupanju policije delegirana PS Bački Petrovac, čiji su službenici bili predmet istrage, umesto da ista bude poverena Sektoru unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova. OJT u Novom Sadu je naloženo da ispita svedoke i osumnjičene, kao i da naloži medicinsko veštačenje povreda koje je pretrpeo podnosilac.
OJT u Novom Sadu je 22. jula 2016. godine uzelo izjave od pomenutih policajaca koji su negirali da su podnosioca na bilo koji način zlostavljali. Takođe, krajem 2016. godine je uzeta i izjava od podnosioca, dok su tek dve godine kasnije (16. oktobra 2018.) uzete izjave i od drugih svedoka. Nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke dostavljen je tek u februaru 2019. godine i prema istom nije bilo dokaza o vidljivim povredama na telu podnosioca u vreme spornog događaja. Bio je primljen u bolnicu zbog prethodnog zdravstvenog stanja i veštak je zaključio da je uklještena kila zdravstveno stanje koje nije bilo uzrokovano navodnom povredom.
Dana 19. juna 2019. godine OJT u Novom Sadu je ponovo odbacilo krivičnu prijavu podnosioca, oslanjajući se na gore spomenuti lekarski izveštaj, zaključivši da u medicinskoj dokumentaciji podnosioca nisu zabeležene nikakve povrede koje je podnosilac mogao pretrpeti zbog navodnog zlostavljanja od strane policije.
VJT u Novom Sadu je 24. oktobra 2019. godine prigovor podnosioca odbio kao neosnovan.
Podnosilac je 10. septembra 2018. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv radnji nečinjenja OJT u Novom Sadu u predmetu Kt. 2307/13 i radnji policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava Novi Sad – PS Bački Petrovac i PS Bač od 16. novembra 2012.
Ustavni sud je odlukom Už-10205/2018 od 4. oktobra 2021. godine odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnosioca u delu koji se odnosi na povredu člana 25. Ustava, dok je u ostalom delu ustavnu žalbu odbacio. U obrazloženju, Ustavni sud je naveo da su eventualni nedostaci istrage otklonjeni postupanjem OJT u Novom Sadu u njenom nastavku, nakon obaveznog uputstva VJT u Novom Sadu Ktpo. 283/15 od 1. decembra 2015. godine. Što se tiče materijalnog aspekta ovog člana Ustava, Ustavni sud je utvrdio da sudsko-medicinskim veštačenjem nije utvrđeno postojanje povreda podnosioca, kao i da on nije dostavio dokaze uz pomoć kojih bi mogao tvrditi suprotno.
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac je predstavku Sudu podneo 1. aprila 2022. godine.
U predstavci se prituživao na povredu zabrane mučenja iz člana 3. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) navodnim zlostavljanjem od strane policije, kao i na efikasnost istrage u vezi sa njegovim pritužbama s tim u vezi.
ODLUKA SUDA
Sud je pritužbe podnosioca o povredi materijalnog aspekta člana 3. Konvencije odbacio kao očigledno neosnovane. Naime, Sud je, primenjujući standard ''van razumne sumnje'', ocenio da podnosilac nije dokazao da je bio podvrgnut zlostavljanju od strane policije, budući da medicinska dokumentacija o bolničkom lečenju podnosioca ukazuje na to da podnosilac nije imao vidljivih povreda i da je uklještena kila zbog koje je lečen bila zdravstveno stanje koje nije uzrokovano povredom.
Međutim, Sud je ocenio da je došlo do povrede procesnog aspekta člana 3. Konvencije. Ovo iz razloga što je istraga o njegovim navodima da je bio podvrgnut zlostavljanju od strane policije predugo trajala, sa značajnim kašnjenjima, jer istraga nije bila nezavisna u početku (a što je konstatovalo i VJT u Novom Sadu) i jer je podnosilac ispitan više od tri godine nakon samog događaja (pri čemu nije imao procesni status u istrazi, što ga je lišilo mogućnosti da učestvuje u istražnim radnjama u meri neophodnoj za zaštitu njegovih legitimnih interesa).
PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (član 41. Konvencije)
Sud je obavezao Republiku Srbiju da podnosiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 1.800,00 evra, a na ime troškova postupka iznos od 2.100 evra.