Одржана усмена расправа пред Великим већем Европског суда за људска права у предмету „Алишић и други“

Пред Великим већем Европског суда за људска права,  у среду 10. јула 2013. године, одржана је усмена расправа у предмету Алишић и други подносиоци против БиХ, Хрватске, Србије, Словеније и БЈР Македоније. Овај предмет тиче се старе девизне штедње која је полагана у филијалама Љубљанске банке и Инвестбанке у Босни и Херцеговини, а која по распаду СФРЈ није исплаћена штедишама. Алишић и други подносиоци су представку поднели против пет држава сукцесора СФР Југославије.

Европски суд је првобитно пресудио да су за дуг одговорне Република Србија и Република Словенија као државе у којима су се налазила седишта ових банака. Међутим, након што су Србија и Словенија поднеле захтев, Суд је одобрио да се предмет расправи пред Великим већем од 17 судија.

На одржаној усменој расправи, тужене државе су, углавном, остале при својим ставовима изнетим у досадашњем поступку. Републику Србију је заступао др Славољуб Царић који је изнео аргументе против првобитне одлуке Суда. Он је истакао да је девизна штедња која је полагана за време СФРЈ питање јавног дуга ове државе коју су наследиле све бивше републике, те се ово питање треба размотрити у оквиру преговора о сукцесији, о чему говори и Анекс Ц Уговора о сукцесији из 2001. године. Усвајањем овог приговора Европски суд за људска права не би био надлежан да поступа у овом предмету односно представка би требала бити проглашена неприхватљивом. Други аргумент изнет на страни Србије говори о томе да су средства која су полагана као девизна штедња у овим банкама потрошена пре распада заједничке државе и то управо на територији на којој су прикупљана, односно у Босни и Херцеговини. Заступник Републике Србије је о томе благовремено поднео доказе који несумњиво указују да су средства трошена на тој територији путем одобравања динарских кредита (који су за кратко време обезвређени) становништву и привреди Босне и Херцеговине. Из овог разлога, и чињенице да је  Босна и Херцеговина у једном временском периоду прихватила да исплати стару девизну штедњу штедишама поменутих банака чиме је створила легитимно очекивање на страни оштећених, па је касније повукла ову своју обавезу, Суд би требало да утврди одговорност ове државе.

Велико веће Европског суда донеће коначну одлуку у овом предмету. Нема утврђеног рока за доношење пресуде, али се може очекивати да ће бити објављена до краја године.

Видео снимак усмене расправе можете погледати на интернет страници Европског суда за људска права.