Српски ћирилица Srpski latinica

 

Приказ пресуде у предмету Зличић против Србије, број 73313/17 и 20143/19

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 26. јануара 2021. године донео пресуду у предмету Зличић против Србије, број 73313/17 и 20143/19.

Подносилац представке се притуживао на повреду члана 3. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), због злостављања од стране полиције од 10. јануара 2014. године, као и због пропуста државе да спроведе делотворну истрагу о овом инциденту.

Подносилац представке се, такође, притуживао на повреду члана 6. став 1. Конвенције, због свеукупне неправичности кривичног поступка који се водио против њега, нарочито у погледу доказа који су коришћени у сврхе његовог осуђивања, као и због одбијања да се испитају други докази, које је он предложио.

У својој представци подносилац се притуживао и на повреду члана 13. Конвенције, због одбијања Уставног суда да размотри суштину његове уставне жалбе, што је представљало посебну повреду његовог права на делотворно правно средство пред државним органима.

ОКОЛНОСТИ ПРЕДМЕТА

У конкретном случају, подносилац представке је 10. јануара 2014. године био злостављан у Полицијској управи Нови Сад, у циљу изнуђивања признања у вези са поседовањем супстанце, за коју се каснијим вештачењем утврдило да је у питању канабис. Подносилац је након злостављања потписао потврду о привремено одузетим предметима.

Подносилац представке се 12. и 14. јануара 2014. године упутио у Ургентни центар Клиничког центра Војводине, потом и у Дом здравља у Новом Саду, у којима су му лекари констатовали контузију главе и лица и контузију леве очне јабучице, благу хиперемију и проблем са епителом рожњаче, као и трауме везане за реакцију на озбиљну стресну ситуацију и „поремећај адаптације“.

Дана 21. јануара 2014. године подносилац представке је Основном јавном тужилаштву у Новом Саду поднео кривичну пријаву против С.Д. и још три неидентификована полицијска службеника у вези са догађајима од 10. јануара 2014. године. Након истраге, чије је спровођење наложено Сектору унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова, Основно јавно тужилаштво у Новом Саду је 10. јула 2014. године одбацило кривичну пријаву подносиоца представке, а Више јавно тужилаштво је ову одлуку потврдило.

Основно јавно тужилаштво у Новом Саду је 13. јуна 2016. године подигло оптужницу против подносиоца представке, због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога за личну употребу у вези са догађајима од 10. јануара 2014. године. Основни суд у Новом Саду је 30. јануара 2017. године прогласио подносиоца представке кривим и осудио га на три месеца затвора, условно на годину дана. Поступајући суд је констатовао да своје закључке у вези са поседовањем канабиса од стране подносиоца представке није засновао на самој потврди о привремено одузетим предметима, већ на сведочењу полицијских службеника у вези с тим. Поступајући по жалби подносиоца представке, Виши суд је потврдио наведену првостепену пресуду, као и њено образложење, а Врховни касациони суд је одбацио његов захтев за заштиту законитости.

Подносилац представке је поднео уставне жалбе, због злостављања од стране полиције од 10. јануара 2014. године, због неспровођења делотворне истраге у вези с тим догађајем и одбацивања његове кривичне пријаве, као и због повреде права на правично суђење у кривичном поступку.

Уставни суд је 9. јуна 2017. и 12. октобра 2018. године одбацио уставне жалбе подносиоца представке, како због тога што се одбацивање кривичне пријаве, по својој правној природи и садржају, не може сматрати појединачним актом против кога се може изјавити уставна жалба, тако и због тога што Уставни суд нема улогу још једног инстанционог суда.

Подносилац представке је у току поступка пред Европским судом 22. септембра 2019. године покренуо парнични поступак пред Основним судом у Новом Саду против Републике Србије и Министарства унутрашњих послова, због злостављања од стране полицијских службеника од 10. јануара 2014. године и тражио накнаду нематеријалне штете претрпљене том приликом. Основни суд у Новом Саду је 27. септембра 2017. године пресудио у корист подносиоца представке и досудио му одређени износ на име накнаде нематеријалне штете. У свом образложењу, овај суд је, између осталог, прихватио наводе подносиоца представке о његовом злостављању од стране полицијских службеника, укључујући и тврдњу да је подносилац представке потписао потврду о привремено одузетим предметима управо услед предметног злостављања.

Влада је у својој одбрани пред Европским судом оспоравала статус жртве подносиоца представке пред Европским судом. Влада је, такође, изнела тврдње да подносилац није испунио захтев исцрпљивања домаћих правних средстава, због неподношења приватне кривичне тужбе, која је подносиоцу, такође, стајала на располагању, и због неправилне употребе уставне жалбе. Влада је тврдила и да је подносилац представке својевољно потписао потврду о привременом одузимању предмета, као и да нису постојали докази о злостављању подносиоца представке од стране полиције, што потврђују изјаве и сведочења полицијских службеника, као и пријатеља подносиоца представке, који је, такође, био ухапшен истом приликом. Када је у питању истрага, Влада је тврдила да је поступак истраге, који су спроводили јавно тужилаштво и Сектор унутрашње контроле полиције, био темељан, делотворан, независан и благовремен. По питању правичности кривичног поступка против подносиоца представке, Влада је изнела тврдње да су кривични судови дали добра образложења зашто докази који се односе на злостављање подносиоца представке нису били релевантни.

ОСНОВАНОСТ

I НАВОДНA ПОВРЕДA ЧЛАНА 3. КОНВЕНЦИЈЕ - материјални аспект

Након што је одбацио приговоре Владе о недопуштености представке, Европски суд је у пресуди констатовао да су налази домаћих грађанских судова сами по себи довољни да Суд закључи да је наводно злостављање адекватно доказано, као и да, на основу доказа предатих Суду, утврди материјалну повреду члана 3. Конвенције. Поред тога, Суд констатује да потпис подносиоца представке на потврди о привремено одузетим предметима не искључује јасно могућност да је исти дат под принудом, што је, заправо, управо оно што је подносилац представке тврдио и што су сами грађански судови потврдили када су пресудили у његову корист (ст. 94. и 98. Пресуде).

II НАВОДНA ПОВРЕДA ЧЛАНА 3. КОНВЕНЦИЈЕ - процесни аспект

Пошто је већ утврдио да је подносилац представке претрпео нечовечно и понижавајуће поступање од стране полицијских службеника, Европски суд сматра да је и његова притужба у вези с тим била довољно веродостојна да захтева званичну делотворну истрагу. Суд надаље примећује донекле недоследан приступ процени доказа од стране државних органа гоњења у бављењу предметним наводима подносиоца представке (ст. 106. и 107. Пресуде).

С обзиром на то, Европски суд је закључио да Тужена држава није спровела званичну делотворну истрагу о веродостојним наводима подносиоца представке о злостављању од стране полицијских службеника, чиме је дошло до повреде члана 3. Конвенције у процесном делу.

III НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ

Европски суд се првенствено осврнуо на своје раније ставове да употреба изјава добијених као резултат кршења члана 3. у кривичном поступку - без обзира на класификацију поступања као мучења или нехуманог или понижавајућег поступања - чини поступак у целини аутоматски неправичним. Ово, такође, важи за употребу стварних доказа, добијених као непосредни резултат дела мучења. Прихватање таквих доказа крши члан 6. ако се докаже да је кршење члана 3. имало утицаја на исход поступка против окривљеног, то јест имало утицаја на његову осуду или казну (став 119. Пресуде).

Осврћући се на конкретан случај, Европски суд је констатовао да су и првостепени и другостепени суд тврдили да се осуда подносиоца представке није заснивала на предметној потврди о заплени, већ на мишљењу вештака да је супстанца у пластичној кеси заиста била канабис, као и на сведочењу полицајаца. Суд констатује и да конкретна потврда о заплени није представљала изјаву подносиоца представке, већ је представљала само формално писмено потврђивање чињенице да му је одређена супстанца одузета у датом тренутку и, као такав, документ нераскидиво повезан са наведеним стварним доказом, за који се на крају испоставило да је канабис (став 121. Пресуде).

С обзиром на то, Суд је утврдио да није дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције.

IV НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 13. КОНВЕНЦИЈЕ

Након што је већ утврдио повреду процесног дела члана 3. Конвенције, Европски суд је сматрао да није потребно одвојено испитивање додатне притужбе подносиоца представке на основу члана 13. Конвенције у вези са том одредбом.

ШТЕТА

Узимајући у обзир природу повреда утврђених у овом случају, као и то да су домаћи грађански судови подносиоцу представке већ досудили износ од приближно EUR 1.260 у динарској противвредности, Европски суд је подносиоцу доделио правичну накнаду од 2.700 евра, у складу са чланом 41. Конвенције, као и 4.000 евра за трошкове поступка.

ДЕЛИМИЧНО ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ СУДИЈЕ БОШЊАК

Судија Бошњак се није сагласио са ставом већине у погледу непостојања повреде правичности у кривичном поступку који је покренут против подносиоца представке.

Наиме, судија Бошњак се не слаже да, у овом случају, писани документ, који је потписао подносилац представке, није представљао изјаву, која би, сходно томе, била заштићена чланом 6. став 1. Конвенције. Судија тврди да Европски суд никада раније није сматрао да је документ који је потписао подносилац представке стварни доказ, као и да исти приступ потврђује и упоредна судска пракса.

Судија Бошњак је, такође, изразио неслагање са ставом већине у погледу тачне мере у којој су спорни докази коришћени против подносиоца представке у домаћем поступку. У ствари, неизвесност у вези овог питања је још један аргумент у корист примене правила о изузећу у овом случају. У том контексту, чињеница да је потврда о заплени прихваћена као доказ у домаћем поступку против подносиоца представке требало је да наведе Веће да утврди повреду члана 6. став 1. Конвенције, што је Суд утврђивао у погледу ранијих случајева.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ