Српски ћирилица Srpski latinica

 

Приказ пресуде у предмету Родић и Свирчев против Србије, број 17148/16

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 19. септембра 2019. године донео пресуду у предмету Родић и Свирчев против Србије, број 17148/16. Пресуду је донео трочлани Одбор Суда, што значи да је пресуда постала правноснажна даном објављивања.

Подносиоци представки су се углавном жалили на то да дужина оспорених парничних поступака није била у складу са захтевом „разумног рока“, па су се обратили Европском суду због повреде права на правично суђење из члана 6. став 1. Европске конвенције  за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција). Подносилац Радован Родић се жалио на трајање поступка од 8 година, 9 месеци и 4 дана на 2 нивоа надлежности, док се подносилац Јовица Свирчев жалио на трајање поступка од 10 година, 1 месец и 21 дан на 3 нивоа надлежности.

Влада је тврдила да представке треба одбацити као неприхватљиве због пропуста подносилаца да се правилно жале пред Уставним судом. Међутим, у пресуди је наведено да је Европски суд пажљиво испитао уставне жалбе подносилаца представки, из којих се види да су се они изричито жалили на дужину трајања оспорених поступака и да је аргумент Владе да је Уставни суд „везан“ захтевом формулисаним у уставној жалби, у овом случају ирелевантан. Европски суд је приметио да су подносиоци представке навели укупну дужину поступака и број нивоа надлежности, као и да су доставили Уставном суду одлуке донете у оспореним поступцима. С обзиром на дужину трајања оспорених поступака, Европски суд сматра да су случајеви били prima faciae мериторни и да је у таквим околностима Уставни суд требало да испита основаност уставних жалби. Даље је наведено да ако су Уставном суду биле потребне додатне информације или документи, могао је да позове подносиоце захтева или одговарајуће органе да их доставе. С тим у вези, Европски суд је приметио да представке које се односе на дужину трајања поступка, за разлику од представки које се односе на друге чланове Конвенције, обично не захтевају велику разраду, из чега следи да су подносиоци пружили националним властима прилику, коју начелно треба пружити државама уговорницама на основу члана 35. став 1. Конвенције, да исправе повреде на које су указали.

Европски суд је утврдио повреду члана 6. став 1. Конвенције који се односи на прекомерну дужину трајања парничног поступка и обавезао Републику Србију да подносиоцима представки исплати одређене износе на име нематеријалне штете и трошкова поступка.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ