Српски ћирилица Srpski latinica

 

Приказ пресуде у предмету Радовановић и други против Србије

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 27. августа 2019. године објавио пресуду у предмету Радовановић и други против Србије, представка број 55003/16 и једанаест других представки.

Реч је о пресуди у којој је Суд оцењивао да ли је висина накнаде нематеријалне штете која је досуђена од стране редовних судова на основу Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова довољна и адекватна. Упркос противљењу Владе Републике Србије (у даљем тексту: Влада) о овом предмету је одлучивао трочлани одбор, па је пресуда постала правоснажна 27. августа 2019. године.

Подносиоци представке су се притуживали на повреду члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) због прекомерне дужине трајања извршних поступака. Подносиоци су исходовали правоснажне пресуде којима је обавезано предузеће са већинским друштвеним капиталом да им измири  неисплаћена потраживања из радног односа. Подносиоци су изнели притужбе и у погледу наводне повреде права на делотворно правно средство из члана 13. Конвенције.

У складу са Законом о изменама и допунама Закона о уређењу судова (који је био на снази од 1. јануара 2014. године до 1. јануара 2016. године) надлежни виши суд је одлучивао о притужбама подносилаца о неразумно дугом трајању домаћих извршних поступака. Конкретно, Апелациони суд у Крагујевцу и Виши суд у Чачку су утврдили повреду права на суђење у разумном року у односу на све подносиоце и доделили им накнаду нематеријалне штете у износима од 100 до 400 евра.

Након тога, сви подносиоци су изјавили уставне жалбе Уставном суду који је утврдио да је, услед неизвршења правоснажних пресуда донетих у корист подносилаца представки, дошло до повреде њиховог права на мирно уживање имовине. Уставни суд је, последично, доделио подносиоцима представки и материјалну штету у износима који су досуђени  домаћим пресудама које су остале неизвршене. Међутим, Уставни суд је одбацио њихове притужбе да су претходно додељене накнаде на име повреде њиховог права на суђење у разумном року недовољне.

У овом предмету Влада је истакла приговор недостатка статуса жртве на страни подносилаца, истичући да су спорне домаће одлуке извршене, да је држава признала повреду Конвенције и да је накнада додељена од стране домаћих судова адекватна и довољна, посебно имајући у виду тешку социо-економску ситуацију у земљи и ограничене буџетске ресурсе, као и природу овог правног средства.

Суд је констатовао да су накнаде које су домаћи судови доделили у овим предметима значајно ниже у поређењу са износима које је Суд додељивао у предметима који се тичу неизвршења домаћих пресуда донетих против предузећа са претежним друштвеним капиталом. Стога је Суд одбио приговор недостатка статуса жртве. Суд је такође навео да би могао да прихвати нижу накнаду исплаћену на домаћем нивоу, уколико се Република Србија одлучи за свеобухватно решење проблема тако што ће законом пренети на себе одговорност за све неизвршене домаће одлуке донете против друштвених предузећа, указујући притом на одлуку из предмета Кнежевић против Босне и Херцеговине, број 15663/12 где је прихваћен износ накнаде нематеријалне штете од 50 евра.

Разматрајући основаност притужби, Суд је констатовао да је често утврђивао повреду члана 6. став 1. Конвенције у случајевима у којима су покренута слична питања, па је у том смислу указао на пресуде из предмета Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 и Црнишанин и други против Србије, бр. 35835/05, те је закључио да нема разлога за одступање од такве судске праксе. Последично је утврђена повреда члана 6. став 1. Конвенције.

Узимајући у обзир да су размотрене притужбе у смислу члана 6. став 1. Конвенције, Суд је заузео становиште да нема потребе да посебно разматра притужбе подносилаца у погледу наводне повреде члана 13. Конвенције.

Додатно, Суд је утврдио да Република Србија треба да исплати сваком подносиоцу представке износ од 2.000 евра на име нематеријалне штете и претрпљених трошкова, умањено за износе који су по истом основу већ исплаћени на домаћем нивоу.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ