Српски ћирилица Srpski latinica

 

Приказ пресуде у предмету Пурић и Р.Б против Србије , број 27929/10 и 52120/13

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 15. октобра 2019. године донео пресуду у предмету Пурић и Р.Б против Србије, број 21388/15 и 52120/13.

Подносиоци представки су се позивали на члан 5. став 3. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) тврдећи да притвор који су им одредили надлежни судови није био оправдан.

Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Европски суд је сматрао да је примерено да их испита заједно и да донесе јединствену одлуку.       

А) Специфичне околности предмета бр. 27929/10

Током 2007. године, Oкружни суд у Смедереву је подносиоцу представке одредио притвор због основане сумње за примање мита и илегално поседовање оружја и експлозивних материја. Првобитно му је одређен притвор због ризика од ометања тока суђења вршењем притиска на сведоке и/или саоптужене, због тежине запрећене казне и природе наводног кривичног дела.

Наиме, подносилац представке је био у притвору од 11. септембра 2007. до 14. децембра 2007. године, искључиво на основу разлога који се тичу тежине запрећене казне и природе наводног кривичног дела. Суд се у свом образложењу, између осталог, позвао и на чињеницу да се кривично дело наводно дешавало током дужег временског периода и да је подносилац представке у релевантно време био декан Правног факултета у Крагујевцу. Подносилац представке је више пута оспоравао притвор, али је Врховни суд Србије 18. септембра, 26. септембра, 25. октобра и 28. новембра 2007. године одбио његовe жалбe. Дана 14. децембра 2007. године, подносилац представке је пуштен из притвора.

Подносилац представке је поднео уставну жалбу притужујући се да притвор у периоду од 11. септембра до 14. децембра 2007. године није био оправдан. Уставни суд је нашао да нема повреде права подносиоца представке на слободу и безбедност.  

Б) Специфичне околности предмета бр. 52120/13

Виши суд у Суботици је 3. новембра 2011. године, одредио притвор подносиоцу представке због сумње да је сексуално злостављао дете. Првобитно му је одређен притвор због ризика од ометања тока поступка вршењем притиска на сведоке и/или саоптуженог, ризика од понављања истог кривичног дела и тежине запрећене казне и природе наводног кривичног дела. Притвор је подносиоцу представке више пута продужаван. У периоду од 18. јуна до 17. августа 2012. године подносилац представке био је у притвору искључиво из разлога који се тичу тежине запрећене казне и природе наводног кривичног дела. Надлежни суд се у свом образложењу, између осталог, позвао и на старост жртве, на чињеницу да се кривично дело наводно дешавало током дужег временског периода, да је подносилац представке живео у истом домаћинству са наводном жртвом и да је наводно такође претио жртви. Дана 22. јуна 2012. године, Апелациони суд у Новом Саду је потврдио ту одлуку. Подносилац представке је оглашен кривим 17. августа 2012. године, за кривично дело обљуба над дететом и осуђен је на девет година затвора. У међувремену подносилац представке је поднео уставну жалбу, притужујући се да притвор у периоду након 18. јуна 2012. године није био оправдан, међутим, Уставни суд је одбио уставну жалбу подносиоца и нашао да није повређено право подносиоца представке на слободу и безбедност.

Одлучујући о представкама, Европски суд се позвао на своју праксу где је већ утврдио повреду члана 5. став 3. Конвенције што се тиче Србије у сличној ситуацији (видети Лакатош и други против Србије, бр. 3363/08, ставови 91-98, од 7. јануара 2014. године). Он сматра да, након што је прегледао сав материјал који му је достављен, Влада није изнела ниједну чињеницу нити аргумент који би могао утицати да дође до другачијег закључка у овом случају.

Европски суд је нашао да је оцена надлежних судова да је потребно да подносиоци захтева остану у притвору до суђења донета из прилично апстрактних и формалистичких разлога, позивајући се искључиво на тежину запрећене казне и природу наводног кривичног дела, да се ти разлози не могу сматрати „довољним“ да оправдају трајање притвора и да је због тога дошло до повреде члана 5. став 3. Конвенције.

ШТЕТА

Европски суд је на име нематеријалне штете првом подносиоцу представке доделио износ од 180 евра, а другом подносиоцу представке износ од 120 евра. На име трошкова поступка досуђен је износ од 1.800 евра првом подносиоцу представке и износ од 1.450 евра другом подносиоцу представке.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ