Српски ћирилица Srpski latinica

 

Приказ пресуде у предмету Пауновић против Србије, представка број 54574/07

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 3. децембра 2019. године донео пресуду у предмету Пауновић против Србије, представка број 54574/07.

У овом предмету подносилац представке се притуживао да му је повређено право на правично суђење из члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) због наводне повреде обавезе непристрасности од стране другостепеног суда који је одлучивао о његовој жалби у кривичном поступку. Подносилац је поткрепио ову притужбу чињеницом да је у раду другостепеног већа учествовао судија Б.К. који је за време трајања првостепеног кривичног поступка против подносиоца представке обављао функцију заменика општинског јавног тужиоца који је поступао у истом предмету. Такође, у представци је истакнуто и да је подносилац представке, вршећи своје дужности пореског инспектора, 2005. године испитивао рад једног привредног друштва и предложио покретање прекршајног поступка против тог привредног друштва и одговорног лица В.К, брата судије Б.К.

 

Околности предмета

Првостепеном пресудом Општинског суда у Алексинцу од 12. децембра 2006. године подносилац представке је оглашен кривим због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја и осуђен је на казну затвора у трајању од шест месеци. Тужилаштво су у овом предмету заступали заменици општинског јавног тужиоца у Алексинцу С.С. и И.С.

Поступајући по жалби подносиоца представке и тужилаштва, Окружни суд у Нишу је 17. априла 2007. године, у већу од три судије, тј. судије Н.С. као председника већа, судије Б.К. као судије известиоца и судије С.М, потврдио првостепену пресуду. Судија Б.К. је изабран за судију Окружног суда дана 15. августа 2006. године. Подносилац представке је поднео захтев за испитивање законитости правоснажне пресуде, међутим овај захтев је одбијен од стране Врховног суда Србије.

 

Током вршења својих дужности у Пореској инспекцији Министарства финансија, подносилац представке је испитивао рад одређеног привредног друштва и 2005. године поднео захтев за покретање прекршајног поступка против тог привредног друштва и одговорне особе В.К, брата судије Б.К.

 

Прихватљивост

Поступајући по приговору Републике Србије, Европски суд је на основу члана 35. ст. 1. и 4. одбацио подносиочеву представку у делу у којем је подносилац истакао наводно постојање пристрасности судије Б.К. по основу његове породичне везе са В.К, с обзиром да подносилац није наведену притужбу истакао у захтеву за испитивање законитости правоснажне пресуде, односно јер није искористио сва правна средства у том погледу.

Поред тога, Република Србија је истакла приговор да су и преостале притужбе из представке неприхватљиве због неисцрпљености уставне жалбе као делотворног правног средства, међутим Европски суд је одбацио овај приговор, с обзиром да је утврдио да је представка поднета пре 8. августа 2008. године, када уставна жалба још увек није била делотворно правно средство.

 

Основаност

Пошто је подносиочеву притужбу о наводном кршењу обавезе непристрасности због двоструке функције судије Б.К. прогласио прихватљивом, Европски суд је приступио разматрању основаности овог дела представке.

Европски суд најпре примећује да подносилац представке није затражио изузеће судије Б.К, односно да на седници жалбеног већа није истакао приговор због његове потенцијалне пристрасности. Пресудом је констатовано и да је другостепено веће пружило свеобухватне разлоге за своју пресуду и да уопште није показало пристрасност против подносиоца представке. Према томе, Европски суд је закључио да није било назнака да је судија Б.К. био пристрасан против подносиоца представке у конкретном случају.

Европски суд је међутим наставио са разматрањем питања да ли је на страни подносиоца представке могла постојати оправдана бојазан у погледу наводне пристрасности судије Б.К. У том смислу, Европски суд се позвао на своју праксу у предмету Piersack против Белгије према којој сама чињеница да је судија некада био службеник јавног тужилаштва не може бити разлог за постојање бојазни о недостатку непристрасности, уколико судија није у истом судском поступку поступао у име тужилаштва.

Пресудом се такође утврђује да информације које је доставила Република Србија потврђују да судија Б.К. није ни активно, нити формално учествовао у припремним фазама предметног кривичног поступка или у изради оптужнице од стране тужилаштва.  Истиче се још да, за разлику од предмета Piersack против Белгије, који се односио на судију који је претходно обављао функцију вишег заменика јавног тужиоца и имао овлашћење да надгледа рад заменика тужилаца, судија Б.К. у овом предмету ни на који начин није био хијерархијски надређен заменицима тужилаца који су поступали у предмету подносиоца представке, нити им је давао упутства како да поступају. Предметном пресудом је констатовано и да судија Б.К. није био овлашћен да прегледа, нити да исправља поднеске других заменика, као ни да на било који други начин утиче на активности заменика тужилаца који су поступали у предмету подносиоца представке.

Имајући у виду све наведено, Европски суд је закључио да бојазан подносиоца представке у погледу непристрасности судије Б.К. није била објективно оправдана, те да није било повреде члана 6. Конвенције.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ