Пресуда у предмету Вукосављевић против Србије, представка број 23496/13, објављена 27. септембра 2016. године

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 27. септембра 2016. године објавио пресуду у предмету Вукосављевић против Србије, представка број 23496/13.

О овом предмету, упркос противљењу Владе, као о предмету у коме постоји добро установљена пракса Суда, одлучивао је трочлани Одбор, па је пресуда правоснажна.

Подносилац представке, Миле Вукосављевић, са позивом на одредбе члана 6. став 1. И члана 13. Конвенције, као и и члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, притуживао се на неизвршење правноснажне пресуде донете против друштвеног предузећа.

Суд је, најпре, одбацио приговор Владе о неисрпљивању домаћих правних средстава.

У погледу оцене основаности притужби, Суд је, с позивом на праксу у предметима Р. Качапор и друге против Србије, Црнишанин и други против Србије, Рашковић и Милуновић против Србије и Адамовић против Србије констатовао да је често утврђивао повреде члана 6. Конвенције и/или члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију у предметима који покрећу питања слична онима покренутим у овом предмету. Суд је даље оценио да Влада није изнела ниједну чињеницу, нити аргумент који би могли да га убеде да донесе другачији закључак у конкретном предмету. Стога је Суд утврдио да је дошло до повреде члана 6. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију. Суд није посебно испитивао притужбу по члану 13. Конвенције.

Суд је утврдио да је држава дужна да исплати подносиоцу представке износе досуђене правноснажном пресудом донетом у његову корист, умањене за износе који су му можда већ исплаћени по овом основу.

У погледу накнаде нематеријалне штете и трошкова поступка, Суд је утврдио да држава треба да исплати подносиоцу представке 2.000 евра.