Српски ћирилица Srpski latinica

 

Пресуда у предмету Станивуковић и други против Србије, објављена 27. новембра 2018. године, представка број 10921/16 и друге три

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 27. новембра 2018. године објавио пресуду у предмету Станивуковић и други против Србије, представка број 10921/16  и друге три.

Упркос противљењу Владе Републике Србије (у даљем тексту: Влада), о овом предмету је одлучивао трочлани одбор, па је пресуда постала правоснажна 27. новембра 2018. године, даном објављивања.

Подносиoци представки су се притуживали према члану 6. став 1. Конвенције због дужине трајања домаћих радних спорова.

Сви подносиоци су претходно изјавили уставну жалбу. Међутим, Уставни суд није утврдио повреду права на суђење у разумном року у било којем од предмета, нити је доделио накнаду штете било којем од подносилаца представки.

Влада је истакла приговор да су други, трећи и четврти подносилац представке пропустили да правилно поднесу предметне притужбе у својим уставним жалбама.

Разматрајући поменути приговор Владе о неисцрпености домаћих правних средстава, односно уставне жалбе, Суд је утврдио да су сви подносиоци суштински истакли предметне притужбе у својим уставним жалбама, па је одбио овај приговор. Наиме, у погледу другог подносиоца представке, Суд је закључио да се он изричито притуживао, иако на сажет начин, на дужину оспореног поступка. У погледу других подносилаца, утврђено је да су сви

навели кључна дешавања и одлуке донете током трајања њихових поступака. Такође, истакнуто је да су они у својим уставним жалбама користили изразе попут „будући да је очигледно да Тужена одуговлачи поступак користећи се различитим актима“, „радни спор који траје од 2006. године, што представља кршење права на суђење у разумном року“, „одуговлачење поступка и неодговорност“, итд.

У погледу основаности притужби, Суд је најпре констатовао да је често налазио повреде члана 6. став 1. Конвенције у предметима у којима су покренута слична питања као у конкретном предмету. У том смислу, Суд је констатовао да Влада није изнела ниједну чињеницу, нити аргумент који би могли да га убеде да донесе другачији закључак у овом предмету. Последично, Суд је утврдио да је дужина домаћих поступака била прекомерна и да није испунила захтев „разумног рока“, па је утврдио повреду члана 6. став 1. Конвенције.

Због утврђене повреде, Суд је наложио Влади да подносиоцима исплати одређене износе на име накнаде претрпљене нематеријалне штете и претрпљених трошкова, док су захтеви за накнаду материјалне штете одбијени, због недостатка узрочно-последичне везе, односно због процесног карактера повреде члана 6. став 1. Конвенције.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ