Пресуда у предмету Шмигић против Србије, представка број 41501/08, објављена 11. октобра 2016. године

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 11. октобра 2016. године објавио пресуду у предмету Шмигић против Србије.

О овом предмету, као о предмету у коме постоји добро установљена пракса Суда, упркос противљењу Владе, одлучивао је трочлани Одбор, па је пресуда правоснажна.

Подносилац представке се, с позивом на члан 6. став 1. и члан 13. Конвенције, жалио на то да Република Србија није извршила правоснажну пресуду од 19. септембра 1996. године.

Суд је, најпре, одбацио приговор Владе о неблаговремености представке.

Испитујући основаност притужбе по члану 6. став 1. Конвенције, Суд је указао на став да неоправдано дуго кашњење у извршењу обавезујуће пресуде може довести до повреде Конвенције, те да извршни поступак треба водити експедитивно због саме његове природе.

Суд је даље констатовао да је често нашао повреде члана 6. став 1. Конвенције у предметима у којима се покрећу питања слична питању у предметном случају. Пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, Суд је оценио да Влада није истакла ниједну чињеницу, нити аргумент који би могли да га убеде да донесе другачији закључак у овом предмету. С обзиром на његову судску праксу по овом питању, Суд је сматрао да су у овом предмету српски органи угрозили суштину „права на суд“ подносиоца представке из ког разлога је утврдио да је дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције.

Суд је даље оценио да није неопходно да разматра суштински исту притужбу према члану 13. Конвенције.

Суд је подносиоцу представке досудио на име нематеријалне штете 3.600 евра, а одбацио је захтев за накнаду материјалне штете, јер није видео никакву узрочну везу између утврђене повреде и наводне материјалне штете коју је подносилац тражио