Пресуда у предмету Николић против Србије, (представка број 9235/11), објављена 24. јануара 2017. године

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 24. јануара 2017. године објавио пресуду у предмету Николић против Србије, представка број 9235/11. О овом предмету, као о предмету у коме постоји добро установљена пракса Суда, упркос противљењу Владе, одлучивао је трочлани Одбор, па је пресуда правоснажна.

С позивом на одредбе члана 6. став 1. Конвенције, члана 13. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, подносиоци представке су се притуживали због неизвршења правоснажне судске пресуде донете у њихову корист, као и непостојања делотворног правног лека с тим у вези.

Суд је, најпре, одбацио приговор Владе о неисцрпљивању домаћих правних средстава и губитка стауса жртве.

У погледу оцене основаности притужби, Суд је, с позивом на праксу у предметима Р. Качапор и друге против Србије, Црнишанин и други против Србије, Рашковић и Милуновић против Србије и Адамовић против Србије констатовао да је често утврђивао повреде члана 6. Конвенције и/или члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију у предметима који покрећу питања слична онима покренутим у овом предмету. Суд је даље оценио да Влада није изнела ниједну чињеницу, нити аргумент који би могли да га убеде да донесе другачији закључак у конкретном предмету. Стога је Суд утврдио да је дошло до повреде члана 6. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију. Суд није посебно испитивао притужбу по члану 13. Конвенције.

Суд је утврдио да је држава дужна да исплати подносиоцима представке износе досуђене домаћом пресудом, умањене за износе који су им можда већ исплаћени по овом основу.

У погледу накнаде нематеријалне штете и трошкова, Суд је констатовао да су подносиоци неблаговремено поднетли захтеве.