Пресуда у предмету Мивес доо против Србије од 10. јануарa 2017. године, представка број 48966/09

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 10. јануарa 2017. године донео пресуду у предмету Мивес доо против Србије, представка број 48966/09.

Подносилац представке притуживао се због пропуста Тужене да изврши правоснажне пресуде донете у његову корист и због непостојања делотворног правног лека с тим у вези. Подносилац представке се позвао на чл. 6. став 1. и 13. Конвенције и на члан 1. Протокола број 1. уз Конвенцију.

Влада је тврдила да је дужник законски и финансијски независтан од државе и да се чињеница да је дужник у реструктурирању не може приписати у одговорност државе.

Суд је навео да је већ у бројним упоредивим случајевима против Србије утврђено да је држава одговорна за измирење дугова друштвених/државних предузећа утврђених правоснажним домаћим пресудама. Стога је Суд закључио да не види ниједан разлог да одступи од те праксе у овом предмету, па је одбацио поменути приговор.

Суд је, такође, утврдио да притужбе подносиоца представке нису ни очигледно неосноване у смислу члана 35. став 3 (a) Конвенције, нити недопуштене по неком другом основу, те да се морају прогласити допуштеним.

Оцењујући основаност представке, Суд је приметио да је често утврђивао повреде члана 6. Конвенције и/или члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију у предметима који покрећу питања слична онима постављеним у предметном случају.

Пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, Суд  је закључио да Влада није изнела ниједну чињеницу, нити убедљив аргумент који би могао да га убеди да донесе другачији закључак у овом предмету и утврдио да је дошло до повреда члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1. уз Конвенцију.

Суд  је сматрао да није неопходно да разматра суштински исту притужбу према члану 13. Конвенције.

Поред утврђења повреде права из члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1. уз Конвенцију, Суд је да утврдио да Тужена треба да исплати подносиоцу представке, суме досуђене пресудама донетим у његову корист. На име накнаде нематеријалне штете и претрпљених трошкова, Суд је подносиоцу досудио 2.000 евра (две хиљаде евра).