Пресуда у предмету Јовановић против Србије, представке бр. 21497/13 и 21907/13, објављена 19. јула 2016. године

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 19. јула 2016. године објавио пресуду у предмету Јовановић против Србије, представке бр. 21497/13 и 21907/13.

О овом предмету, упркос противљењу Владе, као о предмету у коме постоји добро установљена пракса Суда, одлучивао је трочлани Одбор, па је пресуда правоснажна.

Подносилац представке, Радослав Јовановић, се са позивом на одредбе члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, се притуживао на неизвршење веродостојних исправа против два друштвена предузећа.

Суд је, најпре, одбацио приговор Владе о неблаговремености и неисрпљивању домаћих правних средстава.

У погледу оцене основаности притужби, Суд је, с позивом на праксу у предметима Р. Качапор и друге против Србије, Црнишанин и други против Србије, Рашковић и Милуновић против Србије и Адамовић против Србије констатовао да је често утврђивао повреде члана 6. Конвенције и/или члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију у предметима који покрећу питања слична онима покренутим у овом предмету. Суд је даље оценио да Влада није изнела ниједну чињеницу, нити аргумент који би могли да га убеде да донесе другачији закључак у конкретном предмету. Стога је Суд утврдио да је дошло до повреде члана 6. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију.

Како подносилац није благовремено понео захтев за наканду штете, Суд исту није ни досудио.