Српски ћирилица Srpski latinica

 

Пресуда у предмету Грбић против Србије, објављена 23. октобра 2018. године, представка број 5409/12

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 23. октобра 2018. године објавио пресуду у предмету Грбић против Србије, представка број 5409/12.

Упркос противљењу Владе Републике Србије (у даљем тексту: Влада), о овом предмету је одлучивао трочлани одбор, па је пресуда постала правоснажна 23. октобра 2018. године, даном објављивања.

Подносилац представке се на основу члана 6. став 1. Конвенције притуживао да су одлуке домаћих органа у парничном поступку у вези с његовим отказом биле произвољне и да нису имале адекватна образложења.

Чињенично стање

Према чињеничном стању које је утрдио Суд, подносиоцу представке је као запосленом Министарства унутрашњих послова  престао радни однос 26. маја 2003. године на основу одредби тада важећег Закона о Министарству унутрашњих послова из 1991. године. Конкретно, подносиоцу је отказан радни однос на основу дискреционе оцене послодавца, јер је утврђено да је против њега покренут кривични поступак, а што је поменути закон омогућавао.

Поступајући по тужби подносиоца представке, надлежни парнични суд је 30. децембра 2003. године поништио одлуку о отказу подносиоца представке. Ова пресуда је потврђена 17. јуна 2004. године. Последично, подносилац представке је враћен на своје претходно радно место одлуком послодавца од 13. јануара 2005. године.

Међутим, 9. марта 2005. године Врховни суд је усвојио ревизију послодавца, преиначио пресуде од 30. децембра 2003. и 17. јуна 2004. године и одбио захтев подносиоца представке за повратак на рад. Последично, подносиоцу представке је 4. јула 2005. године поново уручен отказ, а ову одлуку је 11. августа 2005. године потврдио другостепени управни орган.

Подносилац представке је 4. августа 2005. покренуо још један низ поступака за поништење решења о отказу. Међутим, Општински суд, Окружни суд и Врховни суд су својим пресудама од 27. октобра 2005. године, 10. маја 2007. године и 18. децембра 2007. године усвојили одлуке против подносиоца и потврдили његов отказ.

Уставни суд је 17. фебруара 2011. године одбио уставну жалбу подносиоца представке. Што се тиче пресуда од 31. октобра 2003. године, 17. јуна 2004. и 9. марта 2005. године, Уставни суд је утврдио да су притужбе подносиоца неприхватљиве ratione temporis с обзиром на то да је Устав Србије ступио на снагу 8. новембра 2006. године. С друге стране, у погледу пресуда од 27. октобра 2005. године, 10. маја 2007. године и 18. децембра 2007. године, Уставни суд је утврдио да нису произвољне и потврдио је законитост другог отказа.

Допуштеност

Влада је истакла приговор да се притужбе подносиоца морају сматрати rationae materiae неприхватљивим, имајући у виду да су одлука од 4. јула 2005. године и одлуке судова усвојене након тога биле само декларативног карактера. Као последица тога, наведене одлуке нису биле директно одлучујуће за грађанска права и обавезе подносиоца представке, па се члан 6. став 1. не може применити у овом случају.

Суд је, међутим, одбио овај приговор Владе са образложењем да је подносилац представке добио отказ на основу одлуке од 4. јула 2005. године, која је била од пресудног значаја за остваривање његових грађанских права, а да је управо та одлука проузроковала накнадне судске поступке.

Влада је истакла и приговор да је представка поднета ван рока од шест месеци, истичући да је подносилац требало да поднесе представку у року од шест месеци након одлуке од 9. марта 2005. године којом је Врховни суд усвојио ревизију послодавца и потврдио отказ подносиоцу представке. Међутим, Суд је одбио и овај приговор Владе са образложењем да је подносилац правилно поступио тиме што је покренуо други низ поступака након одлуке од 9. марта 2005. године, јер би се супротно поступање имало сматрати неисцрљивањем домаћих правних лекова.

Основаност

Разматрајући основаност представке, Суд је истакао да се већ бавио квалитетом законске одредбе на основу које је подносиоцу представке уручен отказ, као и понашањем домаћих судова у примени ове одредбе у предмету Милојевић и други против Србије.

Наиме, у предмету Милојевић, Суд је утврдио да су предметне одредбе Закона о Министарству унутрашњих послова из 1991. године садржале непрецизне одредбе и да су дале потпуно дискреционо право Министарству да одлучује о отказу полицајаца против којих је у току кривични поступак.  Закон, такође, није дао никакве смернице како да се то дискреционо право примењује, као и како поступати у случају ослобађања полицајаца од кривичне оптужбе. Поред тога, и само Министарство је применило Закон дискреционо.

Суд је затим констатовао да је правни основ на основу којег је подносиоцу представке отказан радни однос исти као у предмету Милојевић. Суд je с тога истакао да не види разлога да одступи од својих закључака усвојених у предмету Милојевић.

У складу с тим, Суд је утврдио да је дошло до кршења члана 6. став 1. Конвенције и наложио Влади да подносиоцу исплати одређене износе на име накнаде нематеријалне штете и трошкова. Међутим, Суд је одбио захтев подносиоца за накнаду материјалне штете у висини изгубљених зарада и пензија, са образложењем да подносилац није доставио Суду адекватно објашњење зашто није могао да пронађе друго запослење, односно зашто није могао да обезбеди други извор прихода.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ