Српски ћирилица Srpski latinica

 

Пресуда у предмету Гјини против Србије, донета 15. јануара 2019. године, представка број 1128/16

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 15. јануара 2019. године донео пресуду у предмету Гјини против Србије, представка број 1128/16.

Поступак је покренут на основу представке Фабиана Гјиниа, хрватског држављанина албанског порекла, са пребивалиштем у Републици Хрватској.

Подносилац представке се притуживао да су га злостављали притвореници са којима је делио ћелију у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици. У том смислу је тврдио да га органи тужене Републике Србије нису заштитили, иако су знали да ће он као хрватски држављанин албанског порекла бити ужасно третиран. Такође, он је истакао притужбу да органи Тужене нису спровели кривичну истрагу против лица која су га злостављала.

Чињенично стање

Подносилац представке је дана 22. августа 2008. године ухапшен од стране српске полиције због сумње да је покушао да плати путарину на граничном прелазу Товарник (гранични прелаз између Републике Србије и Републике Хрватске) фалсификованом новчаницом од десет евра. Он  је провео 31 дан у притворској јединици при Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици, и пуштен је из притвора 22. септембра 2008. године.

Кривични поступак против подносиоца представке је обустављен 30. септембра 2008. године од стране органа гоњења, јер су испитивања наводно фалсификоване новчанице од стране вештака показала да је она заправо била аутентична.

Према наводима подносиоца представке, злостављање и понижавање су почели одмах по његовом доласку у притворску јединицу. Затвореници са којима је делио ћелију су га присиљавали да обрише под ћелије, ударали су га и шутирали, туширали су га хладном водом, терали га да целу ноћ држи стопала у хладној води и претили да ће исценирати његово самоубиство. Такође, према његовим наводима, притвореници су га терали да пева српске националистичке песме, а једне вечери су га и дрогирали, силовали и обријали му главу и обрве. Према наводима подносиоца представке, затворски чувари су били потпуно свесни тога шта му се догађа, а чак су му се и отворено смејали. Након што је његов адвокат захтевао премештај, подносилац је премештен у другу ћелију, након чега према његовим речима, он више није злостављан.

Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) је истакла да верзија догађаја подносиоца представке није поткрепљена доказима.

Подносилац представке је 25. децембра 2009. године поднео парничну тужбу против Републике Србије пред Другим општинским судом. Он је тражио накнаду штете за његов притвор, као и нематеријалну штету због претрпљеног страха, физичког бола и психичке узнемирености којима је био изложен током боравка у притвору. Правоснажном пресудом од 10. децембра 2013. године утврђено је да је подносилац патио од акутног стресног поремећаја као резултат притварања и малтретирања, а последично му је досуђено 200.000 динара на име нематеријалне штете услед умањења опште животне активности од 10%. Такође, досуђено му је и 50.000 динара због претрпљеног страха.

Подносилац је након тога поднео и уставну жалбу, међутим она је одбачена од стране Уставног суда.

У погледу злостављања које је претрпео током периода притвора, подносилац представке се такође жалио председнику Републике Србије и министру правде, али није добио одговор са тим у вези. Такође, он се притуживао и Покрајинском омбудсману и Заштитнику грађана Републике Србије, на шта су наведени органи одговорили да нису надлежни за поступање по предметним притужбама.

Приговори Владе

Влада је истакла приговор да представка подносиоца треба да буде одбачена због непостојања статуса жртве, а имајући у виду да је подносилац добио адекватну накнаду нематеријалне штете пред домаћим парничним судовима. Међутим, Суд је одбио овај приговор са образложењем да износи који су досуђени у домаћем поступку нису довољни да би отклонили статус жртве подносиоца.

Влада је истакла и приговор да представка подносиоца треба да буде одбачена јер подносилац није правилно искористио уставну жалбу, тиме што није поткрепио своје притужбе доказима. Међутим, Суд је одбацио овај приговор Владе са образложењем да је подносилац представке поднео притужбе у складу са домаћим правом, као и јер их је поткрепио релевантним документима и одлукама домаћих власти.

Влада је такође истакла приговор да представка подносиоца треба да буде одбачена јер подносилац није искористио домаћа правна средства у погледу притужбе да домаћи органи нису спровели адекватну истрагу у вези са наводним злостављањем. Конкретно, Влада је истакла да подносилац представке није поднео кривичну пријаву против особа које су га наводно злостављале. Суд је одбио овај приговор приликом одлучивања о основаности притужби (видети доле).

Основаност

Влада је истакла да подносилац представке није доставио доказе којима би доказао да је био подвргнут злостављању од стране притвореника са којима је делио ћелију у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици. Конкретно, указано је да је подносилац представке пропустио да достави медицинску документацију или да позове било ког очевица који би могао потврдити његове тврдње о злостављању. Такође, Влада је истакла да затворски органи нису могли да заштите подносиоца, имајући у виду да подносилац није обавестио затворске власти да је био изложен злостављању, нити је поднео тужбу против притвореника са којима је делио ћелију.

Одлучујући о основаности притужби, Суд је најпре утврдио да је подносилац представке заиста претрпео злостављање од стране других притвореника са којима је делио ћелију, као и да је то злостављање било таквог интензитета да се може применити члан 3. Конвенције. Овај закључак Суд је извео на основу чињенице што су домаћи парнични судови утврдили да је подносилац представке претрпео умањење опште животне активности од 10%. Поред тога, Суд je констатовао да је у извештајима CPT-а насиље међу затвореницима у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици више пута наглашавано као озбиљан проблем, како пре тако и након догађаја из овог предмета.

Након што је утврдио да је било злостављања, Суд је прешао на питање да ли је држава одговорна за непредузимање мера за спречавање злостављања. У том смислу, Суд је стао на становиште да је затворско особље морало приметити да су обрве подносиоца представке биле обријане, да је имао чудну фризуру и да је његова кожа била оштећена, као и да је особље морало чути или је требало да чује вриштање подносиоца представке и певање националистичких песама током ноћи. Имајући наведено у виду, Суд је утврдио повреду члана 3. Конвенције јер Тужена није успела да заштити подносиоца од злостављања које је доживео.

Суд је, након тога, прешао на разматрање притужбе подносиоца да органи Тужене нису спровели адекватну истрагу ради идентификовања и кажњавања починилаца злостављања. Влада је, у том смислу, истакла да њени органи нису могли да спроведу истрагу, будући да подносилац није поднео кривичну пријаву, нити се притуживао затворским властима. Поред тога, Влада је тврдила да посредни докази, утврђени у парничном поступку, не би били довољни за покретање кривичне истраге. Међутим, Суд је стао на становиште да неподношење кривичне пријаве од стране подносиоца представке није спречавало јавног тужиоца да покрене кривични поступак, нити je спречавало друге домаће органе да обавесте јавног тужиоца о наводима о злостављању. Имајући у виду наведено, Суд је одбацио приговор Владе у вези са неисцрпеношћу кривичне пријаве, након чега је и утврдио да је дошло до кршења процедуралног апекта члана 3. Конвенције.

С обзиром на утврђене повреде Конвенције, Суд је досудио подносиоцу 25.000 евра на име нематеријалне штете, као и 2.000 евра на име претрпљених трошкова.

 


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ