Пресуда Бјелајац против Србије (представка бр. 6282/06)

Европски суд за људска права је 18. септембра 2012. године објавио пресуду по представци Миље Бјелајац против Србије. Овом пресудом утврђена је повреда права на мирно уживање имовине гарантоване чланом 1 Протокола 1 уз Европску конвенцију о људским правима.

Подноситељки није досуђена никаква накнада, јер није истакла захтев у том смислу.

Подноситељка се жалила због неизвршења парничне пресуде и одлука управних органа донетих у њену корист, као и због блокаде у исплати пензије.

У вези са парничном пресудом Суд је најпре одбио приговор недопуштености представке који је изјавила држава, с обзиром да само извршење пресуде од 20. јуна 2002. године није било праћено признањем повреде и давањем одређене накнаде због одуговлачења у њеном извршењу (став 46 пресуде).

Поводом основаности представке у овом делу, Суд је истакао да је период неизвршења пресуде износио три године и три месеца, од чега се, и поред пропуста подноситељке, период од две године може приписати држави (ставови 51-53 пресуде), због чега је утврђена повреда члана 1 Протокола 1.

У преосталом делу представка је проглашена недопуштеном. Наиме, у вези са неизвршавањем одлука управних органа Суд је установио да подноситељка није претрпела знатну штету (ставови 58-62 пресуде), док у погледу блокаде у исплати пензије због неисплате комуналних давања подноситељка није исрпела сва средстава предвиђена домаћим правом, јер није изјавила жалбу против пресуде у вези са блокирањем исплате пензије (став 64 пресуде).

Напомињемо, да је ово први случај у односу на Републику Србију у коме је Суд по сопственој иницијативи применио критеријум недопуштености представке  из члана 35 став 3б (одсуство знатне штете) и то је учинио ретроактивно.