Предузеће ЗИТ против Србије (представка бр. 37343/05)

Дана 27.новембра 2007. године Европски суд за људска права (Суд) је објавио пресуду у случају предузеће ЗИТ против Србије.

Суд је у тој пресуди утврдио повреду чланова 6 став 1 Конвенције (право на суђење у разумном року) и члана 13 Конвенције (право на делотворан правни лек) и члана 1 Протокола 1 Конвенције (право на мирно уживање имовине)

У складу са тим Суд је обавезао Републику Србију да:

- плати подносиоцу представке 1.200,00 евра у динарској противвредности на име нематеријалне штете, најкасније у року од три месеца од наступања правоснажности пресуде, уз обавезу исплате камате за износ накнаде који је плаћен након протека та три месеца;

Суд је одбио остатак тужбеног захтева подносиоца представке (наведени подносилац је тражио 21.000,00 евра на име накнаде нематеријалне штете, 128.000,00 евра на име материјалне штете и 750,00 евра на име трошкова поступка пред домаћим судовима).

У својој оцени да ли је повређено право на суђење у разумном року и право на мирно уживање својине, Суд је изнео четири кључне чињенице: 1) када је подносилац представке поднео предлог за извршење, земљиште, чију је продају предложио је било регистровано на име дужника, 2) извршење је било делимично спроведено преносом средстава са рачуна дужника 7. априла 2006. године, 3) подносилац представке не може бити крив што се ослонио на веродостојност информација садржаних у земљишним књигама тужене државе и 4) испоставило се да подносилац представке није тражио извршење пресуде Општинског суда од 4. априла 2006. године, у складу са домаћим правом, већ је, уместо тога прибегао неефективној тужби због сметања поседа.

Имајући у виду ове околности Суд је сматрао да су органи Републике Србије пропустили да делотворно спроведу поступак извршења до 4. априла 2006. године, али да не могу бити одговорни за било какво кашњење које је настало после тог дана.

Сходно томе, Суд је утврдио да је тужена држава у спорном периоду ускратила подносиоцу представке суштину самог права на суд  и спречила га да оствари потпуну накнаду у погледу имовине коју је легитимно очекивао да добије.

У погледу повреде права на делотворан правни из члана 13 Конвенције Суд се поново позвао на пресуду у случају Томић против Србије став 111 до 116 и сматрао да нема разлога да у овом случају закључи другачије.

Преузми пресуду (english) или (српски).

Напомена: Ова пресуда ће постати правоснажна под условима прописаним чланом 44 став 2 Конвенције. Могуће су редакторске промене текста пресуде.