Јовићевић против Србије (представка бр. 2637/05)

Повреда члана 6 и 13 Конвенције

У наведеној пресуди Европски суд за људска права у Стразбуру (Суд) је дана 20. новембра 2007 године утврдио, да су подносиоцу представке, господину Томиславу Јовићевићу, држављанину Републике Србије из Београда повређена права заштићена чланом 6 став 1 (право на суђење у разумном року) и чланом 13 (право на делотворан правни лек) Конвенције.

У складу са тим Суд је обавезао Републику Србију да:

- исплати подносиоцу представке накнаду од 1.200,00 евра у динарској противвредности на дан исплате за претрпљену нематеријалну штету, најкасније у року од три месеца од наступања правоснажности пресуде, уз обавезу исплате камате за износ накнаде који је плаћен након протека та три месеца.

Суд није досудио никакву накнаду за трошкове подносиоцу представке с обзиром да их није ни тражио.

Представка се тиче поступка који je покренуо подносилац представке са још 14 осталих тужилаца против њиховог бившег послодавца.

Заступник је приговорио да подносилац представке није исцрпео сва правна средства, али се Суд позвао на пресуде у случајевима ВАМ против Србије и ЕВТ против Србије где је нашао да се правна средства као што су притужбе председнику суда, тужба у складу са чланом 200 Закона о облигационим односима и кривична пријава због несавесног рада у служби не могу сматрати делотворним правим средствима у погледу заштите права на суђење у разумном року.

Суд је делимично усвојио приговор ratione temporis Републике Србије, да иако је поступак започео 16. јула 2001. године, предмет испитивања не може бити целокупан поступак него само поступак после ступања Конвенције на снагу у односу на Републику Србију тј после 3. марта 2004. године.

Суд је сматрао да Република Србија није доставила ниједан убедљив аргумент због кога би се могао извући различит закључак у односу на често цитирану пресуду Frydlender v France [GC], бр. 30979/96, став 43.

У погледу повреде права на делотворан правни лек из члана 13 Конвенције Суд се поново позвао на пресуду у случају ВАМ против Србије, став 155, и сматрао да нема разлога да у овом случају закључи другачије.

Преузми пресуду (english) или (српски).

Напомена: Ова пресуда ће постати правоснажна под условима прописаним чланом 44 став 2 Конвенције. Могуће су редакторске промене текста пресуде.