Српски ћирилица Srpski latinica

 

Приказ одлуке у предмету Александар Мастелица и други против Србије, представка број 14901/15

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 10. децембра 2020. године објавио Одлуку у предмету Мастелица и други против Србије, представка број 14901/15 којом је представку подносилаца одбацио као очигледно неосновану у складу са одредбама чл. 35. ст. 3(а) и 4. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција).

Сви подносиоци представке живели су у насељима Винча и Калуђерица, у београдској општини Гроцка. За то подручје Град Београд је 14. октобра 1988. године усвојио детаљан урбанистички план који се односио на изградњу високонапонског (400 kV) далековода, а који ће радити на 50 Hz.  У то време тај део Београда је био слабо насељен. У наредном периоду, дошло је до интезивног развоја тог подручја изградњом кућа, школа и вртића, као и комерцијалних и индустријских објеката, а неки објекти су изграђени и без потребних грађевинских дозвола.

Ослањајући се на различите одредбе Конвенције и њених Протокола, подносиоци представке су се у суштини жалили да наведени далековод има посебно штетан утицај на њихово здравље, као и здравље њихових породица, те да нису били у могућности да правилно учествују у поступцима који су довели до одобравања његове изградње.

Околности предмета

У периоду од новембра 2003. године до 15. октобра 2015. године када је спорни далековод изграђен, државни органи су потврдили важење урбанистичког плана из 1988. године и у складу са тим прописали услове за изградњу далековода, извршили експропријацију непокретности, израдили Студију о процени утицаја на животну средину, обавестили јавност о јавној расправи у дневном листу у „Политика“, након чега су одобрили изградњу далековода.

Између априла 2013. и марта 2014. године, Општина Гроцка контактирала је у име подносилаца представке различите државне органе и институције, питајући их да ли се изградња далековода може „другачије“ спровести, на пример премештањем на другу трасу или чак обустављањем.  Град Београд је 20. августа 2014. године, између осталог, обавестио подносиоце представке о поступку који би требало следити ако желе да се далековод пресели на другу локацију.

Подносиоци представке су се обратили Заштитнику грађана који је 12. новембра 2014. године издао Препоруку надлежним органима да поново размотре могуће утицаје далековода на животну средину, узимајући у обзир актуелну ситуацију на терену и као део поступка који ће у потпуности информисати и укључити све заинтересоване стране. Коначно, Заштитник грађана је сматрао да би, уколико би се на крају утврдио било какав негативни утицај, требало истражити друга међусобно прихватљива решења. То би, на пример, могло да значи пресељење далековода на другу трасу или пресељење самог насеља на другу локацију.

Подносиоци су поднели уставну жалбу коју је Уставни суд одбацио због тога што нису исцрпели све домаће правне лекове. Уставни суд је посебно утврдио да је требало да покрену управни спор против владиних одлука од 11. јуна 2009. и 14. октобра 2010. године, као и против одлуке Министарства животне средине и просторног планирања од 31. децембра 2010. године, док је у погледу одлуке Министарства за инфраструктуру и енергетику од 21. јуна 2011. године  требало да поднесу жалбу Влади.

Подносиоци су се обраћали и другим државним институцијама (Институту за нуклеарне науке „Винча“, Јавном предузећу Нуклеарни објекти Србије, Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Институту за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“, Електротехничком институту „Никола Тесла“) који су им представили, између осталог, релевантне националне и међународне стандарде у погледу нејонизујућеg зрачењa и могућe здравственe ризике.

Оцена Европског суда

Европски суд је закључио да није потребно разматрање владиног приговора у погледу исцрпљивања домаћих правних лекова, јер су представке подносилаца у сваком случају неприхватљиве. Суд је приметио да су релевантни домаћи прописи предвиђали да су за ширу јавност и фреквенције од 50 Hz релевантне границе изложености 2 kV/m, односно 40 микротесла за електрична и магнетна поља, док су релевантна међународна ограничења била 5 kV/m, односно 200 микротесла.

Међутим, према информацијама из списа предмета, највиши забележени нивои у овом случају били су приближно 3,002 kV/m и 2,10 микротесла, при чему се чак и то заснивало на испитивањима спроведеним на локацијама које су очигледно биле километрима удаљене од места пребивалишта подносилаца представке.  У сваком случају, те бројке су и даље биле знатно испод горе поменутих међународних стандарда, које је препоручила Светска здравствена организација, а које је Европски суд већ прихватио као релевантне у процени нивоа електромагнетног зрачења изазваног високонапонским далеководима. Јавно предузеће Нуклеарни објекти Србије су 4, 5. и 9. априла 2016. године извели опсежну вежбу процене нивоа зрачења на пет одвојених локација, наизглед у домовима или у близини места пребивалишта првог, седмог, тринаестог, петнаестог и шеснаестог подносиоца представке,  као и на игралишту локалног вртића, те су забележили максималне нивое интензитета електричног и магнетног поља од приближно 1,513 kV/m, односно 1,06 микротесла, што је било знатно испод горе поменутих релевантних националних и међународних стандарда. Штавише, док епидемиолошке студије сугеришу да би свакодневно излагање слабом магнетном пољу (већем од 0,3 - 0,4 микротесла) могло бити повезано са повећаним ризиком од леукемије у детињству, ICNIRP смернице истичу да узрочно-последична веза између магнетног поља и леукемије деце није утврђено и да не постоје никакви други дугорочни ефекти.

У овим околностима, Европски суд је утврдио да није доказано да су вредности електромагнетних поља генерисана наведеним високонапонским делеководом имале штетан утицај на подносиоце представке или њихове породице. Пука бојазан од дугорочних негативних последица не може да доведе до примене члана 8. Конвенције и због тога Суд стога сматра да није постигнут минимални праг озбиљности потребан за утврђивање повреде члана 8. Конвенције. Сходно томе, Евопски суд је навео да се не може закључити да Тужена држава није предузела разумне мере да заштити било које право подносилаца представке зајемчено том одредбом.

 На крају, Европски суд је закључио да, иако је тачно да су одређене домаће институције, нарочито Заштитник грађана и Институт за медицину рада и радиолошку заштиту, изразиле забринутост због ситуације на коју се жале подносиоци представке, нису то учиниле на основу доказа да је подносиоцима представке наведени далековод већ нанео штету. Уместо тога, они су узели у обзир опште циљеве заштите животне средине, који се прилично разликују од циљева члана 8. Конвенције, односно пружања заштите онима који су лично погођени кршењем њихових основних људских права. Ни члан 8. ни било које друге одредбе Конвенције или њених Протокола нису посебно развијене да обезбеде заштиту животне средине; други међународни инструменти и домаће законодавство су погоднији за решавање таквих питања.

С обзиром на претходно речено, Европски суд је представке подносилаца прогласио очигледно неоснованим и одбацио у складу са чл. 35. ст. 3(а) и 4. Конвенције.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ