Приказ одлуке Милица Николић и 8 других против Србије, број представке 48162/18, од 21. јануара 2021. године

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 11. фебруара 2021.  године објавио одлуку у предмету Милица Николић и 8 других против Србије, број представке 48162/18. Одлуку је донео трочлани Одбор Европског суда.

Подносиоци су се у представкама притуживали на повреду права на правично суђење из члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), као и на повреду права на имовину из члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, због неизвршења домаћих одлука усвојених против друштвеног/државног предузећа. Због сличности предмета, Европски суд је здружио представке.

Влада је изнела тврдње да су домаће правноснажне одлуке, на чије су се неизвршење подносиоци притуживали у својим представкама, извршене у њихову корист.

Подносиоци представки нису оспорили ту чињеницу.

Након испитивања случаја, Европски суд је констатовао да је у периоду од 18. октобра 2018. до 28. новембра 2019. године држава у целости исплатила износе досуђене у предметним одлукама на домаћем нивоу, у складу са домаћим правом.

Имајући у виду да подносиоци представке нису обавестили Суд о наведеној информацији, која представља саму суштину представки, Суд налази да је такво понашање у супротности са сврхом права на појединачну представку.

Суд је, такође, констатовао да адвокати морају да схвате да, узимајући у обзир дужност Суда да испитује наводе о кршењу људских права, они такође морају показати високу професионалну разборитост и смислену сарадњу у раду са Судом, штедећи га од неозбиљних притужби. Стога се адвокати, пре покретања поступака и након тога, морају марљиво распитати о свим детаљима случаја, пажљиво се придржавајући свих релевантних правила поступка, при чему су такође дужни да подстакну своје клијенте да учине исто. У противном, намерна или немарна злоупотреба ресурса Суда може угрозити веродостојност рада адвоката у очима Суда, па чак и ако се систематски догоди, може довести до ситуације да се појединим адвокатима забрани заступање подносилаца представки.

Последично, Европски суд је донео одлуку да представке прогласи неприхватљивим, због злоупотребе права на појединачну представку, у складу са чланом 35. ставови 3(а) и 4. Конвенције.