Српски ћирилица Srpski latinica

 

ОДЛУКA У ПРЕДМЕТУ СКЕНДЕРИ И 4 ДРУГИХ ПРОТИВ СРБИЈЕ, ОД 27. ЈУЛА 2017. ГОДИНЕ

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) објавио је 27. јула 2017. године Одлуку у предмету Скендери и 4 других против Србије, којом је представке прогласио неприхватљивим.

Подносиоци представке су Зарифа Скендери (држављанин Србије из Новог Пазара), Хајра Мемић (држављанин Србије из Тутина), Фикрије Селими (држављанин Србије из Гњилана), Сабит Шабани (држављанин Србије из Гњилана) и Халит Мухаџхири (држављанин Косова из Јагодине - Косово је у одлуци наведено са одговарајућом фуснотом). Они су се притуживали на повреду права на мирно уживање имовине из члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) и повреду права на делотворно правно средство из члана 13. Конвенције.

Предмет се односио на питање обуставе исплате пензија осигураницима са пребивалиштем на територији АП Косова и Метохије. Подносиоци представке су се жалили да нису добијали пензије или друга социјална примања од Филијале Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (у даљем тексту: РФПИО) на Косову и Метохији од 1999. године и да им нису била доступна делотворна домаћа правна средства у вези са тим.

Прва подноситељка представке је, након више обраћања РФПИО у периоду од 2002. до 2004. године без успеха, покренула парнични поступак ради накнаде штете у марту 2006. године. Њој је, након више укидања првостепених одлука, Апелациони суд у Београду 11. јула 2013. године због утврђене повреде права на мирно уживање имовине и незаконитог поступања РФПИО досудио делимично обештећење у виду одређеног износа на име неисплаћених пензија након 2003. године. Тужбени захтев је одбијен у делу који се односи на исплату пензија за период од 1998. до 2003. године, због застарелости потраживања. Након тога, прва подноситељка представке је поднела уставну жалбу Уставном суду, који је уставну жалбу одбацио из процесних разлога.

Када су у питању други, трећи, четврти и пети подносилац представке, они су, након „ћутања администрације“ по захтевима које су упућивали РФПИО ради поновног успостављања исплате пензије, водили управни поступак и управни спор без успеха. Нису се обратили Уставном суду због сумње у изгледе за успех уставне жалбе.

Европски суд је у одлуци Скендери против Србије истакао следеће:

- да се принципи који се односе на право на мирно уживање имовине из члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију односе и на пензије. „Ова одредба не гарантује право на стицање имовине, нити гарантује, као такво, право на пензију у одређеном износу. Међутим, када држава уговорница има на снази законодавство које предвиђа право на исплату одређеног социјалног давања, мора се сматрати да то законодавство генерише имовински интерес који спада у границе члана 1. Протокола број 1 за особе које задовољавају његове захтеве. Умањење или прекид исплате пензије стога представља мешање у мирно уживање имовине, које треба да буде оправдано. Први и најважнији захтев члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију је да свако мешање јавне власти у мирно уживање имовине треба да буде законито и да служи легитимном циљу у јавном интересу... Европски суд прихвата да у области социјалног законодавства, укључујући оно о пензијама, државе уживају широко поље слободне процене, које у интересу социјалне правде и економске добробити може легитимно довести до прилагођавања, подешавања или чак смањења износа пензија. Међутим, све такве мере морају да буду спроведене на недискриминаторан начин и да буду у складу са захтевима пропорционалности. Свако мешање, такође, мора да буде разумно пропорционално циљу коме се тежи. Другим речима, мора да буде успостављена правична равнотежа између захтева општег интереса заједнице и захтева да се заштите основна права појединца. Тражена равнотежа се неће постићи ако особа или особе у питању морају да сносе појединачно и претерано оптерећење. Наравно, питање да ли је правична равнотежа успостављена постаје релевантно само ако и када је установљено да је мешање у питању задовољило напред наведени захтев законитости и није било произвољно.“ „Када се ради о законитости, члан 1. Протокола број 1 захтева на првом месту постојање адекватно доступних и довољно прецизних домаћих законских одредаба.“ (ст. 92. до 96. Одлуке).

- да „постојање законског рока застарелости није само по себи несагласно са Конвенцијом или Протоколима уз њу. Оно што Европски суд мора да утврди у сваком датом случају је да ли су природа рока у питању и/или начин на који је примењен сагласни са захтевима Конвенције“ (став 97. Одлуке)

- да „статус жртве подносиоца представке у смислу члана 34. Конвенције зависи од тога да ли су домаћи органи признали, било изричито или у суштини, наводну повреду Конвенције или Протокола и, ако је потребно, пружили одговарајуће обештећење у том погледу“ (став 98. Одлуке)

Европски суд се, приликом оцене основаности притужби прве подноситељке представке, осврнуо на пресуду Грудић против Србије. У овом случају Европски суд је утврдио повреду члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију и наложио Србији да подносиоцима представке исплати, ретроактивно, њихове пензије. Према оцени Европског суда, мешање у право на мирно уживање имовине подносилаца представке у случају Грудић против Србије је постојало због тога што обустава исплата њихових пензија од стране РФПИО није била прописана законом. Овај закључак је, према оцени Европског суда, учинио непотребним оцењивање да ли је успостављена правична равнотежа између општих интереса заједнице са једне стране и захтева да се заштите основна права појединца са друге стране.

За разлику од случаја Грудић против Србије, у случају Скендери против Србије је обустава исплата пензија подносиоцима представке од стране РФПИО била супротна закону. Стога је првој подноситељки представке од стране Апелационог суда у Београду призната повреда права на мирно уживање имовине и досуђено делимично обештећење у другостепеном поступку. Њен тужбени захтев је у другом делу одбијен због застарелости. Европски суд је утврдио да је одбијање тужбеног захтева у другом делу због застарелости било законито и тежило је легитимном циљу уз поштовање принципа пропорционалности. Из тих разлога је Европски суд сматрао представку прве подноситељке неоснованом и као такву прогласио је недопуштеном.

Када је у питању право на делотворно правно средство у случају Скендери против Србије, Европски суд се, такође, осврнуо на пресуду Грудић против Србије. Европски суд је утврдио да, за разлику од случаја Грудић против Србије, у којем није постојала обавеза подносилаца представке да претходно искористе уставну жалбу као делотворно правно средство, у случају Скендери против Србије други, трећи, четврти и пети подносилац нису искористили уставну жалбу, која је у том тренутку представљала делотворно правно средство. Из тог разлога је Европски суд одбацио њихове представке због неисцрпљивања домаћих правних средстава у складу са чланом 35. ставови 1. и 4. Конвенције. Приликом оцене основаности притужби другог, трећег, четвртог и петог подносиоца представке, Европски суд је, такође, указао и на праксу Уставног суда и још једном потврдио делотворност уставне жалбе у Србији.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ