Заступник РС пред Европским судом за људска права

Jош једна представка достављена на одговор Републици Србији скинута са листе

Одлуком од 25. маја 2010. године Суд је скинуо ову представку са листе својих предмета, јер је подносилац, који се жалио на повреде члана 6 став 1, члана 14 и члана 1 Протокола 1 у вези са старом девизном штедњом показао неактивност током поступка (није одговорио на поднесак-запажања тужене државе, нити на ургенције Суда у вези са тим), због чега је Суд закључио да не жели да настави поступак.

Пресудом објављеном 8. јуна 2010. године, по представци иностране компаније Motion Picutres Guarantors LTD против Републике Србије Европски суд за људска права утврдио је повреду члана 6 став 1 Конвенције о људским правима, због одсуства усмене расправе у судском поступку.

Суд је нашао да није неопходно да се бави осталим притужбама у вези са повредом права на фер суђење.

На име трошкова поступка подносиоцу је досуђен износ од 1000 евра, док је остатак захтева за признавање трошкова судског поступка пред домаћим судом и Европским судом за људска права одбијен.

Суд је у ставу 40. пресуде посебно констатовао могућност да подносилац тражи понављање поступка по основу члана 422 став 1 тачка 10 ЗПП.

У овој пресуди Суд је као централни проблем оценио питање да ли се закашњење пуномоћника на рочиште које је било заказано пред Трговинским судом може сматрати оправданим у смислу члана 111 ЗПП, слажући се у том делу са туженом државом.

Катић против Србије (п. 13920/04)

Одлуком од 29. априла 2010. године Суд је већином гласова одлучио да скине ову представку са листе својих предмета, због прихватања склопљеног пријатељског поравнања.

Ово је случај настао по представци браће Томислава и Бранислава Катића, који је Суд поново вратио на листу својих предмета због неиспуњења услова из претходно склопљеног пријатељског поравнања.

У међувремену услови из пријатељског поравнања су испуњени, тако да ово представља коначно решење овог случаја.

Мијаиловић против Србије (п. 42973/06)

Одлуком од 29. априла 2010. године Суд је одлучио да скине ову представку са листе својих предмета, јер је подносилац истакао да жели да повуче представку.

Министарство  за људска и мањинска права, Сектор за заступање пред Европским судом  за људска права 30. априла 2010. године одржало је конференцију под називом „Одлуке и пресуде Европског суда за људска права у односу на Републику Србију за период март 2009. године – март 2010. године“. Повод за Конференцију било је и представљање књиге под истим насловом, која је дељена учесницима Конференције. Учесници Конференције били су претежно представници правосуђа. На Конференцији су говорили др Светозар Чиплић, министар за људска и мањинска права, Горадана Пуалић, државни секретар у Министарству правде, Снежана Андрејевић, судија Врховног касационог суда, Катарина Андрић-Манојловић, судија Уставног суда Србије, др Славољуб Царић, заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права и саветници у Сектору за заступање Вања Родић и Радомир Којић.
У вези са пресудама које је Европски суд за људска права (Суд) донео у односу на Србију у периоду од марта 2009. године до марта 2010. године, а које су садржане у збирци која је представљена на Конференцији може се најпре приметити да Суд није био једногласан чак у четири пресуде (Фелбаб, Стојановић, Бјелић и Молнар Габор). Поред тога, све ове пресуде садржане у овој збирци односе се на веома  разноврсна питања.
Питања  из кривичне материје третирају се у пет пресуда (Милошевић, Стојановић, Ђермановић, Бодрожић и Бодрожић-Вујин). Пресуда, у случају Бјелић специфична је и по томе, јер је донета у односу на две државе – Србију и Црну Гору, а њоме је разрешено питање одговорности једне државе чланице за повреде људских права насталих у време трајања СЦГ, а које су се десиле на територији друге државе чланице. Због тога, ова пресуда интересантна је како са уставног, тако и међународног правног аспекта. Пресуде у случају Фелбаб, М.В. и Димитријевић и Јаковљевић донете су у области породичних односа.
Грађанске парнице тачније њихова дужина третирана је у неколико пресуда (Немет и Чижкова), док је питање неизвршења правоснажних пресуда актуелно у пресудама Гришевић и др. (пресуда слична пресудама Качапор и Црнишанин), као и Поповић и Молнар Габор. Пресуда Винчић и др. бави се питањем конзистентности праксе националних судова у грађанској материји и своди се на третирање питања повреде принципа права на правично суђење. Дужина парнице из области радних односа предмет је пресуде донете у случају Симић и начин резоновања Суда истоветан је раније донетој пресуди у овој материји у случају Станковић. Најзад, пресуда у предмету Салонтаји Дробњак тиче се ванпарничне материје (правичност поступка за делимично лишење пословне способности) и указује на сву деликатност и велику важност законитог и пажљивог поступања националиних судова у оваквим случајевима.
Оно што такође одликује ове пресуде је и чињеница да се у свим овим пресудама поред питања која су везана искључиво за меритум поставља и низ питања везаних за допуштеност представки (злоупотреба права на представку, поверљивост преговора о пријатељском поравнању, рок од шест месеци, исцрпљивање унутрашњих правних средстава и њихова делотворност, статус жртве, спојивост представке са одредбама Конвенције ratione temporis, personae и materiae), тако да неке од ових пресуда заслужују и посебан коментар, о чему је посебно било речи током Конференције.